Nemlečna ishrana u prvoj godini života - bebina čvrsta hrana

Bebe lakše prihvataju čvrstu hranu ako se sa njenim uvođenjem počne ranije, nego kasnije, kada postanu starije i svojeglave. Lekari preporučuju njeno uvođenje između četvrtog i šestog meseca. Ranije uvođenje nema svrhe, jer beba dobija dovoljno hranljivih materija iz majčinog mleka ili formule.

Hranljivih materija u majčinom mleku i formuli ima dovoljno do šestog meseca, ali se preporučuje početak uvođenja čvrste hrane sa navršena četiri meseca da bi beba imala vremena da je zavoli.

Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina najvažnija hrana do kraja prve godine, a poželjno je i duže. Dojene bebe lakše vare čvrstu hranu, jer majčino mleko sadrži enzime koji potpomažu varenje.

Kada je beba spremna za čvrstu hranu

Nekada su roditelji nestrpljivi sa uvođenjem čvrste hrane. Ne žele da zaostaju za bebom iz komšiluka. Razumno je sačekati do puna četiri meseca, a nekada i duže. Vidi se kada je beba spremna za novu hranu. Drži čvrsto glavu, žvaće i guta kada vidi da drugi jedu, gladna je posle podoja ili mlečne formule. Kad je gladna naginje se napred, a kada je sita izvija se unazad.

Kada sačekati sa uvođenjem čvrste hrane

Ako beba hranjena mlečnom formulom ima dosta tečnu stolicu, treba sa čvrstom hranom sačekati, da ne bi došlo do dodatnog poremećaja varenja. Ako dojena beba slabije napreduje i trebaju joj češci podoji, takođe treba malo sačekati.

Prerano i prekasno uvođenje čvrste hrane

Pre napunjena četiri meseća, bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu, tako da se većina hrane ne iskoristi, već izbaci nesvarena. Beba ne može da žvace, pa se lako zagrcne. Hrana može izazvati infekciju, prejedanje sa gojaznošću i alergijom. Alergijska reakcija se najčešće manifestuje naduvenošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, osipom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju i neuobičajenom mrzovoljom.

Prekasno uvođenje (posle navršenih šest meseci) dovodi do nedovoljnog unosa kalorija i gvožđa, zbog čega može da se javi malokrvnost i loše napredovanje, a mogu se stvoriti i problemi sa ishranom i odbijanje čvrste hrane.

Kako se uvodi čvrsta hrana

Lakše je bebi dati novu hranu kada je gladna, ali ne kada je pregladnela ili umorna. Verovatno će biti zbunjena, pa čak i zgađena novom hranom. Možda će nabirati nos i mrštiti se. Još nezna kako da guta. Sa mlekom je bilo lako dospevalo je pravo tamo gde treba. Sa ovom hranom je teže. Beba umesto da je prihvati jezikom i potise prema grlu, čokće, a hrana joj curi niz bradu. To ne treba da bude obeshrabrujuće. Mora kašičicom da se vrati nazad.

U početku je bitno da beba proba novu hranu i da se navikava na njen ukus i sastav. Treba joj dati vremena da joj se dopadne. To će biti jedna kaščica nove hrane ili čak manje, sa postepenim napredovanjem do dve tri kašike, ako se bebi dopada. Dati joj fore nekoliko dana da samo proba, dok ne pokaže da joj se dopada. Kašica treba da se razredi više nego što piše u uputstvu, jer bebe ne vole gnjecavu, lepljivu hranu, a i navikle su na tečno mleko.

Prvo se daju žitarice

U početku se daju instant pahuljice, spremljene za jelo posebno za bebe. Većina je obogaćena gvožđem. Počinje se sa jednom vrstom žitarica, pirinčem, ovsem, kukuruzom ili ječmom. Daje se četiri pet dana jedna ista vrsta. Tek kada beba potpuno prihvati i zavoli jednu vrstu počinje da joj se daje druga vrsta. Pšenica se daje nekoliko meseci kasnije. Ako u familiji ima alergijskih bolesti pšenica se daje u drugoj godini. Kašica se u početku pravi jako žitko, a kasnije može više da se zgusti.

Neke bebe neće žitarice

Većini beba se dopadaju kašice od žitarica. Međutim ima beba, kojima se ne dopadaju, mršte se, a sledećih dana počnu da okreću glavu. Njima ne treba davati silom hranu. Ako pokušate na silu da bebi gurnete kašicu u usta dovešćete do dugotrajnog problema sa hranom. Biće sumnjičava prema svemu što se daje kašičicom. Dajte joj svakodnevno žitarice samo na vrh kašičice, sve dok se ne navikne na njih. Ako dodate malo voća verovatno će joj se više dopasti. Ako uprkos svemu ne prihvata žitarice, odustanite i počnite sa voćem. Bebe su zbunjene i novim ukusom voća, ali uglavnom za par dana shvate da im se dopada i zaključe da mora biti dobro sve što se daje kaščicom. Tada možete da počnete sa žitaricama. To obično biva nakon nekoliko nedelja.

Povrće pre voća

Pasirano povrće se obično daje nakon što je beba prihvatila žitarice ili voće, ili i jedno i drugo. Prednost uvođenja povrća pre voća je u tome što beba ne očekuje da hrana mora da ima sladak ukus. Preporučuje se prvo povrće blagog ukusa, kao što su krompir i šargarepa, a zatim bundeva, boranija, grašak, cvekla i tikvice.

Povrće kao prokelj, karfiol, kupus, kelj i crni luk, spremljeno na uobičajen način se nekim bebama ne dopada. Možete im izmeniti ukus dodavanjem soka od jabuke. Ako im se ni tada ne dopada ne insistirajete. Toliko ima drugog povrća, da nema potrebe započinjati rat sa bebom. Možete nakon mesec ili više dana da joj ponovo ponudite.

Možete davati povrće skuvano i pasirano, izgnječeno viljuškom ili blenderom, a možete koristiti i teglice gotove hrane. Birajte radije kašice od jedne vrste povrća, nego mešavine. Beba ne može da pojede celu teglicu. Zato izvadite nekoliko kašičica, a ostalo čuvajte u frižideru do tri dana. Nikada ne dajte kašičicom direktno iz teglice, jer pljuvačka kvari hranu.

Kada beba prvi put proba neko povrće, normalno je da može da ga izbaci stolicom nesvareno. To nije loš znak, sve dok stolica nije tečna i ne sadrži sluz. Dajte samo male količine novog povrća sve dok se bebini organi za varenje ne priviknu na njega. Ako je stolica meka i ima sluzi izostavite to povrće i počnite postepeno da ga uvodite nakon mesec dana.

Cvekla može da oboji stolicu i mokraću u crveno, dok zeleno povrće stolicu može da oboji u zeleno. Spanać kod nekih beba može da dovede do pucanja usana ili kože oko guze. U tom slučaju nemojte ga davati par meseci.

Bebe više vole voće

Bebe obično lako zavole voće. Neki lekari smatraju da ga treba davati kada beba usvoji žitarice i povrće, jer ono može podsticati sklonost ka slatkom. Zato neke bebe nakon voća teško prihvataju povrće, jer očekuju da hrana mora da bude slatka. Neki lekari, na protiv, smatraju da treba početi sa voćem, jer ga bebe oduševljeno prihvataju.

Sok od jabuka, u početku razređen vodom, se daje u isto vreme sa žitaricama. U prvih šest do osam meseci bebi se daje samo kuvano voće. Izuzetak je sveža dobro zrela banana. Prvo se daju jabuke, breskve, kajsije i suve šljive, kasnije kruška i avokado. Voću ne treba dodavati šecer. Mogu se davati i kupljene kašice od voća, bolje od jedne vrste voća, nego mešavine. To se daje zato da bi beba prihvatila jedno po jedno voće. Ako se eventualno javi alergija, na taj način se zna koje je voće u pitanju.

Voće može da se da za jedan ili dva obroka, ako beba ima apetit. Bebama voće obicno ne izaziva proliv. Izuzetak je suva šljiva, sok od šljiva i eventualno sok od kajsije. Zato se ovo voće koristi češće kod beba sklonih zatvoru. Njima se može svaki dan davati kašica od suvih šljiva za jedan obrok, a za drugi neko drugo voće. Bobičavo voće i grožđe se ne daju u prve dve godine, a i kasnije da se dete ne bi zagrcnulo, treba ih dobro izgnječiti.

Jaja se daju oprezno

Ranije se mislilo da su žumanca dobar izvor gvožđa. Međutim, novija istraživanja ukazuju da se gvožđe slabije resorbuje iz žumanceta, a ono ometa resorpciju gvožđa iz drugih namirnica. Osim toga, žumance sadrži dosta holesterola, koji kasnije dovodi do arterioskleroze. Ako se koristi, žumance se daje posle napunjena šest meseca, tri puta nedeljno. Koristi se tvrdo kuvano žumance pomešano sa povrćem ili žitaricama. Belance može da izazove alergiju pa se ne daje u prvoj godini.

Meso

Meso se u ishranu odojenčeta uvodi krajem šestog meseca. Važan je izvor belančevina, gvožđa i B vitamina. Gvožđe iz mesa se bolje resorbuje nego iz biljaka. Prvo se daje ćureće meso, da bi se smanjila mogućnost alergije, a kasnije pileće i juneće. Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano.

Mnogi lekari smatraju da decu ne treba navikavati na meso, pogotovu ne crveno, zbog njegovog uticaja na bolesti srca i krvnih sudova, kao i kancerogenog efekta. Smatraju da će deca biti mnogo zdravija ako jedu manje mesa ili ga uopšte ne jedu (vegetarijanska ishrana).

Namirnice koje treba izbegavati

Ima namirnica koje mogu doneti više štete nego koristi, pa ih treba izbegavati. Vaše dete će ih kasnije otkriti, ali u prvoj godini jedu ono što im Vi dajete. Zašećerene namirnice: bombone, zašećereni i gazirani napici, umanjuju bebin apetit i doprinose nastanku karijesa. Ne treba dodavati so bebinoj hrani. On samo može opteretiti njene bubrege. Ako ga dodajemo hrani, dete će ga zavoleti, ješće slaniju hranu, koja favorizuje nastanak hipertenzije. Spanać, cvekla, tamno zeleno povrće (brokoli) imaju velike količine nitrata koji smanjuju bebin hemoglobin, pa ih u ishranu treba uključiti tek posle drugog povrća. Pšenica, jaja i citrusno voće se izbegavaju, zato što izazivaju alergiju. Med se ne uvodi pre kraja prve godine, jer ponekad sadrži spore bakterije Clostridium botulinum. Bebin sistem za varenje nije dovoljno razvijen da bi ubijao te spore, koje izazivaju ozbiljnu bolest. Kofein sadrže kola-napici, crni čaj i čokolada. To je stimulans koji bebi nije potreban. Veštački ukusi i boje nemaju nikakvu hranljivu vrednost, a mogu izazvati alergijske reakcije. Jogurt i mek sir se može davati od sedmog meseca, mada ih neki nutricionisti ne preporučuju u prvoj godini.