Odlaganje roditeljstva

Sa navršenih trideset godina, od buduće majke se očekuje da je odavno završila školu, da već par godina radi i solidno zarađuje, da vodi zadovoljavajući društveni život i... da ima, ili barem da planira dete. Kada se dete rodi, očekuje se da u svoj, već uspešan život, uklopi (naravno, uspešno) staranje o detetu, da vodi računa da ne trpi ni karijera niti porodica, i da se predano, kao do tada, posvećuje svakodnevnim kućnim obavezama, poslu, prijateljima... Stoga ne čudi što se veliki broj žena toliko puta oseti nedovoljno sposobnim od trenutka kada dete dođe na svet.

Nova odgovornost kao kamen spoticanja

Pretpostavljamo da je strah od drastičnog povećanja odgovornosti - kako materijalne, tako i emotivne, razlog zbog kojeg mnogi mladi ljudi danas svesno odlažu roditeljstvo. Nije lako ni razmišljati o tome kako da se uklopi veliki broj obaveza koje se nameću zaposlenim majkama, a kamoli sprovoditi ih u praksi... sa osmehom, naravno. Neko se navikne brže, neko sporije, ali nijedan život posle rođenja deteta ne ostaje isti. Što ranije to žene prihvate kao neminovnost, pre će se odlučiti za decu.

Da... nestaće komfor, nestaće mogućnost da slobodnim vremenom raspolažete kako želite, jer će njime da raspolaže neko drugi. Romantika, avantura, izlasci, druženja do ranih jutarnjih sati... makar na kratko će biti stavljeni u drugi plan. Ali, sa trideset godina, trebalo bi da su svi bar u nekoj meri iskusili čari te «slobode». Stoga je prirodno da, u periodu kada «postaju ozbiljniji», žele sve ono što se od ozbiljnih ljudi očekuje - posao, porodicu, decu. Zašto je, onda, nekima tako teško da se odluče?

Kada smo zaista spremni za decu?

Tu dolazimo do prvog velikog argumenta za odlaganje roditeljstva, koji često čujem: «Nisam još uvek spremna/spreman emotivno». Šta reći na to, osim istinu - za dete nikada nisi stvarno «spreman». Koliko god da smo zreli i odgovorni, emotivno stabilni i sa obe noge čvrsto na zemlji - iskustvo roditeljstva je neverovatno intenzivno, neopisivo. Ono preplavi čoveka kao nijedno do tada, obori s nogu i potpuno poremeti, ali u najpozitivnijem mogućem smislu. Nikakva emotivna stabilnost i priprema tu ne pomažu.

Ako stvarno želite jedno majušno, svoje biće, nemojte dozvoliti da vas «lažni» argumenti spreče. Roditeljstvo je teško, gotovo isto koliko je i - lepo!

Što se emotivne strane roditeljstva tiče, jedini validan razlog njegovog odlaganja - za mene je nedostatak emocija prema partneru, potencijalnom drugom roditelju deteta. Rađati dete da bi se spasao brak, ili rađanje deteta sa trenutnim partnerom jer se tu zadesio a drugog na vidiku nema - uglavnom nisu mudre odluke. Ako u startu znate da ćete dete doneti na svet i «osuditi» ga na život u okruženju punom trzavica i negativnog naboja, razmislite dobro pre nego što bilo šta učinite.

Mnogi parovi misle da će dolaskom deteta u porodicu romantika, avantura, izlasci biti stavljeni u drugi plan. Zbog konstantne želje za slobodom, ali i komoditetom, roditeljstvo se nekada odlaže do poslednjeg trenutka.

A, novca nikad dosta

Posle emotivnog, na red neminovno dolazi finansijski momenat. U Srbiji, previše opterećenoj godinama neizvesnosti i razaranja, nije lako sa optimizmom planirati budućnost i proširenje porodice. Verujem da ni svetska finansijska kriza, čije posledice već osećamo, neće pomoći mladim porodicama. U situaciji kada svi strepe za posao, deluje pomalo nelogično planirati dete ako ne znaš kako ćeš sutra da ga izdržavaš. Vrhunac neodgovornosti, prvenstveno prema samom detetu, jeste roditi ga, a onda očekivati da se «stvari nekako same od sebe udese» ili očekivati od mame i tate da nam pomognu dok ne stanemo na noge. Ipak, ja ću finansije da odbacim kao ne toliko značajan faktor, jer kriza u svetu može da potraje još mnogo godina, a svet ne može da stane dok to ne prođe. Idemo dalje, radimo, trudimo se da zaradimo i nadamo se najboljem. Ne možemo da zbog toga odlažemo život.

Pojam karijere je kao tamni vilajet kada je planiranje porodice u pitanju. Ako rodite dete pre nego što ste se „dokazali" na poslovnom planu, teško ćete uspeti da se uklopite kada dođe trenutak da se vratite na posao, jer ćete uvek imati jednu obavezu više - dete, i mnooogo konkurentkinja.

A, ako ste izgradili karijeru pre planiranja porodice, biće vam teško da napustite (ili još gore prepustite nekom drugom) svoju stečenu poziciju. Kako naći zlatnu sredinu? Zavirite duboko u sebe i saznajte šta su vam prioriteti u životu.

Ne zanemarujte majku prirodu

Naše društvo se polako ali sigurno prilagođava trendu kasnijeg zasnivanja porodica. Međutim, naša tela su i dalje (i uvek će biti) programirana za rađanje dece u dvadesetim i ranim tridesetim godinama. Posmatrano sa biološke strane, mnogo je razloga protiv odlaganja roditeljstva. Od onih kao što je nagli skok procenata mogućih genetskih poremećaja kod deteta - koji progresivno raste sa starošću majke i oca, pa do onog najbanalnijeg i najočiglednijeg - što smo stariji, sve manje energije imamo, a za dete nam je ona preko potrebna.

Na kraju, važno je znati i prihvatiti da se sve kockice verovatno nikada neće složiti i da jedini pravi razlog za odlaganje roditeljstva može da bude nedostatak želje za potomstvom. Ukoliko tu želju ne prepoznajete kod sebe, svi ostali argumenti postaju samo izgovori.

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Ja sam prva krenula kasno, sa 28 godina...tacno je da bi trebalo voditi racuna o bioloskom satu, ali to je nekad jednostavno neizvodivo. Ja sam upoznala coveka svog zivota sa 27, tako da je bilo nemoguce da rodim dete sa 22 :D

A da vidis koji je problem kad nadjes svog coveka sa 20 a nema pas zasta da ujede i jedno i drugo!

Moje razmisljanje je da porodicu treba stvarati kada se nadje pravi partner za to a ne treba gledati godine pa daj sta das!Naravno da je bolje kada si mladji ali nikada nije kasno!Ne treba ni preterivati prvo da se nadje posao,novac,kola...tako vreme prodje i nista se ne uradi , naravno bilo bi idealno imati sve to pre osnivanja porodice ali danas su vremena teska i sve to se stekne ali u poznim godinama. Trenutno ja i mm ne radimo imamo bebu ali snalazimo se pomoc roditelja,privatno radimo,privatni casovi,bilo sta i moze da se opstane privremeno dok ne nadjemo posao za stalno!! :midi:

Brana ::Moje razmisljanje je da porodicu treba stvarati kada se nadje pravi partner za to a ne treba gledati godine pa daj sta das!Naravno da je bolje kada si mladji ali nikada nije kasno!Ne treba ni preterivati prvo da se nadje posao,novac,kola...tako vreme prodje i nista se ne uradi , naravno bilo bi idealno imati sve to pre osnivanja porodice ali danas su vremena teska i sve to se stekne ali u poznim godinama. Trenutno ja i mm ne radimo imamo bebu ali snalazimo se pomoc roditelja,privatno radimo,privatni casovi,bilo sta i moze da se opstane privremeno dok ne nadjemo posao za stalno!! :midi:

Vidis slazem se sa tobom,i moj dragi nije radio kad smo se uzeli sve smo uz pomoc roditelja radili ali malo po malo dosao je i posao ali to nam nije uticalo na stvaranje beba i ni u kojem slucaju nismo ni pomislili evo neradimo pa necemo imati djecu dok nenadjemo posao,

M&D ::
Vidis slazem se sa tobom,i moj dragi nije radio kad smo se uzeli sve smo uz pomoc roditelja radili ali malo po malo dosao je i posao ali to nam nije uticalo na stvaranje beba i ni u kojem slucaju nismo ni pomislili evo neradimo pa necemo imati djecu dok nenadjemo posao,

Ja sam isto kasno krenula s bebama. Imala sam dečka od svoje 20-ete, ali sa 26 sam upoznala svog muža, pa dok smo se vjenčali.....i evo, vrijeme je za bebe.
Ja ne mislim da je svejedno dal radiš ili ne, mislim da roditelj mora biti u stanju brinuti za svoju obitelj i dijete, a ne da taj teret prepustimo bakama i djedovima. To nije u redu. Oni mogu dati svojim unucima šta žele, ali ne da hrane i djecu i unuke. Naravno da u životu ima svakakvih situacija i može se dogoditi da si odjednom bez posla i treba ti pomoć. Ali, svjesno biti bez posla i ići raditi dijete, potpuno sam protiv toga.

ja svoje godine slobode i provoda i samostalnog zivota nakon fakulteta nikada ne bih menjala ni za sta....ali ja sam taj tip..ja sam razmazeno nezrelo dete kome je trebalo puno prostora i vremena da sazri i da se smiri....razmazena u smislu najmladja pa detinjasta ....uvek sam imala puno paznje..i najvise sam volela svoju porodicu ...moja kucica moja slobodica....kada mi je tata umro ..udala sam se za tipa sa kojim sam prevarila tadasnjeg decka i razvela se za manje od godinu dana....svima je bilo jasno o cemu se radi (mojoj porodici)brat je samo dosao po mene jednog dana i to je bio kraj ...hvala Bogu da se nisam nosila idejom da imam decu sa tim idiotom...u momentu sam prodisala i shvatila koji sam bila kreten ..i tada slede najlepse godine....inace ja sam zivela sama od 19 -22(udala se)pa sama od 23 do 25...upoznala mm sa 25 i udala se za njega sa 27....mislim da nisam nigde zakasnila...ako Bog da da rodim decu pre tridesete...jako mi je lepo kada vidim mlade mame....i verujem da svaka zena zna kada je spremna za bebu...meni je moj tempo odgovarao ...lepo sam se nazivela i kao devojka i kao zena....jedino mi je malo cudno kada zene posle 40-e se sete da bi mogle da imaju decu...ali i to negde razumem.....

Ja sam moju cerkicu rodila sa 18 i po godina i nikad necu zazaliti. MM-a sam upoznala sa 14 godina,a sa 15 smo poceli da se zabavljamo. Posto sam bila najstarija u siroj porodici,bila sam prinudjena da ranije odrastem. Od svoje 11 godine sam sama cuvala moju 10 godina mladju rodjenu sestru dok je mama radila u BG. Tada nismo imali para za Pampers,nosila je ove pamucne koje je trebalo svaki cas presvuci... Seka je bila jos mljadja kao sto je trenutno moje cedo. Pa sam kasnije cuvala decu za novac,ali to mi je bilo najteze kad mi kazu da im vise nije potrebna moja pomoc,da ce ih cuvati baka ili ce ici u vrtic... A ja se bila toliko vezala za decu,svaki rastanak nisam mogla mesecima da prebolim. I tako ja odlucim da rodim sebi i mm-u dete. Ostala trudna pre 17-te godine,kad sam napunila 18 vencali smo se,i sad nam je lepo. Novac imamo,radi samo mm,pomazu nam i njegovi roditelji,gradimo kucu i ako Bog da zdravlja,verovatno u prolece cemo biti useljeni. Nebi nista menjala,ja sam srecna ovako.

Bubi svaka cast i ja sam rodila Lakija bas mlada cim sam napunila 22 god. ali nisam bila spemna u 18 da radjam htela sam da zavsim fax i jos svasta nesto ali imati dete je najlepsa stvar koja moze da se dogodi zeni tako da tebi svaka cast pre svega na zrelosti da tako razmisljas sa 18 godina i da budes spremna da budes majka,sve pohvale!!

Ja sam bila 20god. kad sam se udala.Sina dobila sa 26,a cerku sa 27 god.Hteli smo prvo da se snadjemo,cekali vize,poceli da radimo,...Kad smo hteli dete onda nije moglo,pa smo jurili od doktora do doktora,i sad Bogu hvala imamo nase dve srecice.

I mi sad cekamo... al kako cemo do nekog posla ne znam... Toliko mi sve to daleko izgleda da pomislim nekad da ce ko zna kako da se zavrsi sve!

Znam kako ti je,isto sam se tako osecala.Nemoj da gubis nadu.Samo uporno i hrabro napred!Videces na kraju sve dodje na svoje mesto

Ja se nadam da ce da dodje na svoje... bas nemamo nikakvog izlaza V i ja... I ako on nadje posao ne mozemo nista... Pocinjem non stop da budem nervozna i strah me da ne ode sve na drugu stranu
Al ja sam optimista
Kolika su ti decica? Sto ne stavis neki ticker?

Hvala ti na tim lepim recima, dosta znaci podrska iako je ovako virtuelno

Sin ima 3,cerka 2god.....stavila bih ticker ali neznam kakoo

Jao maleni su.. prelepo!
Vidi ovde [You must be registered and logged in to see this link.]

Nisam za to da se roditeljstvo odlaze,osim ako se partneri bas najbolje ne slazu onda treba razmisliti o trudnoci... Mislim da prosto finansijski nikada roditelji nisu dovoljno spremni,jer uvek moze jos i uvek moze bolje. Finansije ne treba da koce roditeljstvo,novac se zaradi,potrosi,to je relativna stvar,a roditelji se cesto odricu zarad deteta,a to tako i treba.

zvrki ::Nisam za to da se roditeljstvo odlaze,osim ako se partneri bas najbolje ne slazu onda treba razmisliti o trudnoci... Mislim da prosto finansijski nikada roditelji nisu dovoljno spremni,jer uvek moze jos i uvek moze bolje. Finansije ne treba da koce roditeljstvo,novac se zaradi,potrosi,to je relativna stvar,a roditelji se cesto odricu zarad deteta,a to tako i treba.

Mila moja, pre svih ovih reproduktivnih problema, ja bih prva odlagala ybog finansija, ali sad imam drugaciji pogled na sve.
Nikako odlagati!!!!!!