Prerano secenje pupcane vrpce

PRERANO SEČENJE PUPČANE VRPCE JE ZLOČIN PREMA DETETU!
од Sladjana Velkov у понедељак 25. фебруар 2013. у 07:53 ·.

Piše: Ivona Živković



Ono što često roditeljima nije objašnjeno je da se tom prilikom tek rođena beba lišava određene količine krvi i prekida se jedan vitalni proces koji bi morao da se odigra. Naime, Priroda je uredila nakon da nakon izlaska iz majčine utrobe beba i dalje ostaje vezana pupčanom vrpcom za hranjivu posteljicu i iz nje i dalje prima krv odnosno kiseonik sve dok bebina pluća ne počnu sama da funkcionišu. Suština je u tome što su pre rođenja bebina pluća puna tečnosti, ali u njima je malo krvi i beba još prima kiseonik iz placente preko pupčane vrpce. Ovim kiseonikom se zato baba snabdeva još nekoliko minuta dok se pluća ne napune krvlju i počnu da rade.



To punjenje se vidi pulsiranjem krvi kroz pupčanu vrpcu. Ovaj prenos krvi (transfuzija) se vrši pod dejstvom Zemljine teže jer po prirodi žene se poradjaju u smeru Zemljine teže i beba se tako spušta iz posteljice na zemlju. Moderna medicina koja krši sve prirodne zakone žene tera u potpuno neprirodan položaj prilikom porođaja. Tako nastaje apsurd da se žene moraju porađati u bolnici jer je to zgodnije u slučaju da nastanu nekakve komplikacije, a neprirodan položaj žene, (nasuprot Zemljinoj teži i mnogo naporniji) pri tom upravo stvara uslove za komplikacije. Vidite i sami kako je savremena medicina naopaka i protivprirodna.



Tako se i ova transfuzija krvi vrši još nekoliko minuta slivanjem krvi kao i pulsranjem materice. Transfuziju kontroliše bebin refleks (sužavanje krvnih sudova vrpce) i ona se sama prekida kada je dete primilo dovoljno krvi u pluća. Tada beba plače i dobija ružičastu boju. Tako se u jednom trenutku beba snabdeva kiseonikom iz dva izvora: iz majčine krvi preko pupčane vrpce i iz sopstvenih pluća. Na ovaj način je priroda sprečila mogućnost da mozak i jednog trenutka ostane bez kiseonika u slučaju da pluća odmah ne prorade. Proces se završava kada pupčana vrpca prestane da pulsira. Podvezivanje pupčane vrpce pre nego što se proces transfuzije krvi završi može imati ozbiljne posledice za dete. Ali, Američko društvo za akušerstvo i ginekologiju i Društvo akušera Kanade zastupaju stav da se pupčana vrpca odmah podveže i pre nego što beba udahne vazduh. Time se odmah prekida snabdevanje bebe kiseonikom iz placente i kod bebe u trenutku nastaje asfiksija (gušenje) dok pluća ne prorade. Krv koja bi iz placente trebalo da uđe u pluća i uspostavi tamo cirkulaciju, ostaje tako zaustavljana u placenti, a obučeni skupljači matičnijh ćelija i krvi iz placente stupaju na scenu. Bebin organizam u takvim okolnostima preusmerava krv iz drugih organa kako bi se napunili vitalno važni krvni sudovi u plućima. U slučaju prevremenog rođenja beba koja u sebi još nema dovoljno krvi tako može ostati u jednom periodu bez kiseonika, što za posledicu može imati cerebralnu paralizu ili tešku anemiju, ali i mnoge druge poremečaje koji se ispolje tek mnogo godina kasnije. To su bolesti za koje medicina često kaže da se uzrok nastanka još ne zna.

Javna je tajna da se ta krv , kao i posteljica, često prodaju ili ustupaju farmaceutskim kompanijama.



Da bi se ovaj očiti zločin prema detetu opravdao smišljena je i jedna stručna prevara (u koju edukovani lekari veruju jer su to učili u školi) koja kaže da se time sprečava da u krvotok deteta uđe previše crvenih krvnih zrnaca. Ta velika količina krvnih zrnaca prouzrokuje “lepljivost” krvi i to je neko “mudro” proglasio “bolesnim” stanjem.



Inače, što je beba ranije rođena (pre vremena) krv u posteljici i pupčanoj vrpci je bogatija matičnim ćelijama. Vidite sada kakav je to izazov za doktore koji vole novac i koji znaju da će ako dete ranije izvade iz materice dobiti kvalitetnije (i tržišno vrednije) matične ćelije.

Neukim roditeljima se zato plasira priča o tome kako je uzimanje matičnih ćelija veoma korisno za bebu jer kasnije u životu ako oboli od neke teške bolesti može da se izleči sa sopstvenim matičnim ćelijama. Sa druge strane, beba koja je odmah na rođenju lišena određene količine krvi, koja joj po prirodi pripada, logično je podložnija bolestima.



Da se pupčana vrpca ne sme seći pre vremena zapisao je još 1801. godine Erasmus Darvin (deda Čarlsa Darvina) i on doslovce kaže: “Druga stvar koja može veoma povredti dete je nastojanje da se iseče pupčana vrpca pre vremena: ona uvek treba da se ostavi dok dete nekoliko puta ne udahne vazduh i dok sva pulsiranja u pupčanoj vrpci ne prestanu. U suprotnom, dete će biti mnogo slabije jer deo njegove krvi ostaje u placenti, umesto da završu u njegovom telu”.



Dakle, kako je moguće da savremena medicina ovo često ne uvažava? Moguće je samo kada u nju uđe biznis i krene trka za profitom. Takva medicina je lažna i lekari koji je praktikuju pozivaju se na opšte usvojenu medicinsku praksu. Oni zatvaraju oči pred logikom i slepo se drže knjiga ili zakona koji im nešto odobravaju ili uskraćuju. I time su zaštitili svoj lažni moral uspostavljajući opasnu medicinsku etiku koja se pravda rečima: “tako smo učili u školi” ili "tako je pokazalo ovo ili ono istraživanje".



Istovremeno razne povelje o “pravima deteta” su očito samo slovo na papiru. Dakle, podvezivanje pupčane vrpce pre vremena, uzimanje matičnih čelija i krvi, pa obavezna vakcinacija - to je današnje “pravo” deteta rođenog u vremenu falš medicine.





Ceo tekst: http://www.ivonazivkovic.net/MATICNE-CELIJE-LECENJE-ILI-OBMANA.html

www.ivonazivkovic.net