Bartolinijeva zlezda

Šta je bartolinitis (zapaljenje Bartolinijeve žlezde)?


Bartolinijeve žlezde predstavljaju parne žlezde koje se nalaze u osnovi velikih usmina i koje proizvod i luče sekret koji se izliva u predvorje vagine čija je osnovna funkcija podmazivanje prilikom seksualnog odnosa koje olakšava penetraciju.

Ove žlezde mogu da formiraju ciste kada se zapuše izvodni kanali, što je veoma neprijatno stanje za ženu. Neadekvatno lečena cista može veoma lako da preraste u apsces (lokalizovanu gnojnu kolekciju). Dva pomenuta stanja su i najčešći poremećaji na bartolinijevoj žlezdi, mada je moguća i pojava zapaljenja njenog parenhima, bartolinitis.

Ciste i apscesi se javljaju naročito kod žena tokom reproduktivnog perioda. Ciste su uvećanja ovih žlezda koje su ispunjene sekretom i najčešće su veličine od 1-3 cm, a ekstremno velike ciste mogu da uzrokuju bol i otežane odnose. Apsces često nastaje zbog kompikacije na cistama, ali može da nastane i de novo. Adenokarcinom se javlja relatino retko predstavlja samo 1-2% maligniteta vulve žena.

Uzrok nastanka zapaljenja bartolnijeve žlezde najčešće su stafilokoke, streptokoke, E. coli, ali i seksualno prenosive infekcije poput N, gonnorhoeaae koji je ranije bio veoma značaja faktor u nastanku ovog poremećaja. Nošenje sintetičkog i uskog rublja, neadekvatna higijena, povrede, poremećaj imunog sistema mogu da budu okidač za nastanak ovog stanja.

Statistički podaci pokazuju da oko 2% žena tokom reproduktivnog perioda ima neki od navedenih problema sa bartolinijevim žlezdama. Za oboljenje ove žlezde ne postoje rasne i polne predilekcije, a najčešće se javljaju kod žena uzrasta od 20-40 godina.

Kako se manifestuje bartolinitis?

najčešće postoji bol u predelu vulve
može da se javi crvenilo okolne kože i osetljivost na dodir
otok može da bude veoma izražen i do veličine kokošijeg jajeta
najozbiljnija komplikacija batolinitisa je stvaranje apscesa koji podrazumeva ograničenu gnojnu kolekciju
kod pacijentkinje može da dodje do tegoba prilikom hoda, ili sedenja
seksualni odnos je bolan, ili onemogućen
Kako se postavlja dijagnoza bartolinitisa?

Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim ginekološkim pregledom je dovoljna za postavljanje dijagnoze ovog stanja.

Poželjno je uzeti bris vulve i vagine da bi se ustanovilo koji su mikroorganizmi u pitanju.
Kako se leči bartoliniits?

Ordiniraju se antibiotici u zavisnosti od izolovanog uzročnika infekcije.

Kod prisustva ciste mogu se praktikovaati tople kupke nekoliko puta na dan.

Apsces treba hirurški otvoriti i isprazniti sa antimikrobnom terapijom posle intervencije.

Kod ponovljvenih apscesa, radi se marsupilizacija koja podrazumeva otklanjanje promena širokom ekzicijom.

KAKO PREPOZNATI SIMPTOME?
Bartolinijeva žlezda može da izazove naticanje na jednoj strani velikih stidnih usana i okolnog područja, vrlo blizu vaginalnom ulazu. Cista sama po sebi nije bolna, a bol se najčešće javlja pojavom gnojnog čira i iscetka iz njega. U retkim slučajevima cista sama po sebi zbog veličine i područja na kojem se nalazi može da izazove bol. Prilikom upale ciste može se pojaviti i pojačani iscedak iz vagine, a u ređim slučajevima može doći do povišene temperature i povraćanja.


KADA TREBA OTIĆI KOD LEKARA?
Čim primetite formiranje bilo kakve neobične mase na području genitalija, ako se iz dana u dan povećava. Ako se pojavi gnojni čir, lekar na žlezdi treba da uradi drenažu. Nemojte čekati s odlaskom kod lekara ako se pojave simptomi kao što je bol, neprijatan vaginalni iscedak, temperatura, povraćanje. Neke žene s upaljenom Bartolinijevom žlezdom ne mogu da hodaju ili sede i u tom slučaju potrebno je potražiti lekarsku pomoć što pre.



ANALIZE
Osim fizičkog pregleda genitalnog područja i utvrđivanja radi li se zaista o upali Bartolinijeve žlezde, postoji li gnojni čir i postoji li nenormalan iscedak iz vagine, takođe se uzima bris od samog gnojnog iscetka ili pak bris vagine, pa se određuje o kojoj ili kakvoj se bakterijskoj upali radi i koji lekovi će biti potrebni radi sanacije upale.


KUĆNI LEKOVI
Kod kuće možete sebi da olakšate tegobe vezane za Bartolinijevu žlezdu na način da napravite kupku i budete u njoj u sedećem položaju, što će vam pomoći u drenaži, ako se pojavio gnojni čir. Voda ne sme da bude previše vruća, ne sme da peče kožu, a u kupki ne smete biti duže od 10-15 minuta, najviše tri do četiri puta na dan.

Kada se radi samo o Bartolinijevoj cisti, bez upale, mogu pomoći hladnije kupke kako bi se smanjio otok. Cista bi s vremenom trebalo da se povuče sama.