Gajenje cveca

GAJENJE SAKSIJSKOG CVEĆA. Znamo da sve biljke rastu u zemlji i da je ona jedan od osnovnih preduslova za gajenje biljaka. Kakva treba da je zemlja?

Za pravilan rast biljaka važan je sastav zemlje u zavisnosti od vrste biljaka. Zemlja se može nabaviti u cvećarama, semenarama ili većim marketima, ali nema uvek sastojke koji su potrebni.

Mnogo lepog cveća je izniklo i razvilo se i bez zemlje, "iz paketa". Kakva je to zemlja u paketu? To je humus (kompost) koji sigurno ne šteti ni jednoj biljci, ali je prilično siromašan organskim materijama, te zbog toga u njemu neće svo cveće uspevati i dobro napredovati, pa biljke treba dodatno hraniti veštačkim đubrivima.

Kod upotrebe veštačkih đubriva. koja su uglavnom tekuća, (njima možemo zalivati biljku ili prskati, jer može primati hranu i preko lišća), treba voditi raćuna o priloženom uputstvu, odnosno strogo ga se pridržavati, jer i prekomerna hrana može biti štetna za bitjke. Treba znati da je biljkama dodatna hrana potrebna samo u vreme razvoja i perioda cvetanja, za biljke koje cvetaju.

SAĐENJE. Na dno saksije za cveće, stavimo prvo sloj šljunka ili sitnog kamenja, prekrijemo slojem zemlje, zatim biljku stavimo na sredinu i oko nje naspemo zemlju do visine 2 cm ispod ruba saksije. Zemlju zatim pritisnemo da se biljka učvrsti i ako je potrebno dodamo još malo zemlje.

PRESAĐIVANJE. Saksijske biljke morate presađivati svake ili svake druge godine, a bez odlaganja kada korenčići počnu da izbijaju spolja. Cveće koje želite da presadite, istresite iz stare saksije tako, što ćete jednom rukom pridržavati površinu zemlje, izvrnete saksiju i drugom rukom udarite po dnu saksije.Zatim cveće zajedno sa zemljom presadite u veću saksiju na čije ste dno stavili šljunak ili sitno kamenje koje služi kao drenažni sloj. Cveće sa zemljom stavite na sredinu a preostalu prazninu ispunite zemljom.

MLEKO. Caša mleka nedeljno, odlično je đubrivo za sobne biljke, a isto tako i za one koje gajimo na prozoru ili balkonu.

VODA U KOJOJ SU SE KUVALA JAJA. Ohlađenom vodom u kojoj su se kuvala jaja možete zalivati sve sobne biljke koje će na taj način dobiti dovoljno minerala.

VODA U KOJOJ JE PRANO MESO. Vodom u kojoj ste prali meso, redovno zalivajte svoj kućni vrt.

SO. Vodi za svakodnevno zalivanje sobnih biljaka dodajte malo soli.

SURUTKA. Surutka koja vam preostane posle pripremanja mladog kravljeg sira, odlično je đubrivo za sobone biljke.

ČAJ. Prokuvani listići čaja, kao i sam čaj odlični su kao đubrivo za sobone biljke.

HORTENZIJE ILI MARGARETE. Neposredno pre cvetanja ovih ukrasnih grmova, u zemlju usadite nekoliko eksera pa će cvetovi biti plavi ili ljubičasti.

UKRASNE TIKVICE. Ostavite u bašti sve dok se vitica na kojoj je tikcvica sasvim ne osuši. Zatim je mesec dana sušite u hladovitom, zasenčenom prostoru, posle čega će biti lep i prilično trajan ukras u stanu.

GLADIOLE U SAKSIJAMA ZA CVECE. Kada u jesen pokupite gladiole iz bašte, posadite ih u saksije za cveće i postavite između prozorskih stakala.

LIMUN. Vlastiti limun možete odgajiti tako, što ćete tri dana koštice držati potopljene u čaši vode, zatim ih posadite u veću saksiju za cveće. Posle nedelju dana sadnice presadite svaku u posebnu saksiju.

PAPRAT. Paprat će izvrsno napredovatd u saksiji ako je jednom nedeljmo zalivate pivom.

PEPEO. Za Tulipane (Lale) najbolje đubrivo je pepeo od drva.

LJUSKE JAJETA I MAHUNE GRASKA. Kao odlično đubrivo prilikom presađivanja biljaka možete upotrebiti osušene ljuske jaja i osušene mahune graška pomešane sa zemljom.

VODA U KOJOJ SE KUVALO POVRĆE. Sobne biljke možete zaliti i ohlađenom vodom u kojoj se kuvalo povrće.

POSUDE ZA CVEĆE. Glinene posude za kuvanje, koje vise ne koristite, možete upotrebiti za presađivanje sobnih biljaka.

POSUDE OD NEPEČENE GLINE. Ako želite da posude od nepečene gline budu zaista lepe, premažite ih sredstvom za čišćenje poliranog nameštaja. Dno premažite parafinom nakapanim sa zapaljene sveće, zatim ostavite da se dobro osuši. Tako pripremljena posuda više neće ostavljati mokre mrlje na poricama.

DRVENE POSUDE. Pre nego što bitjke presadite u drvenu posudu, koja može biti veoma dekorativna, iznutra je premažite katranom kako ne bi trulila.

BAŠTENSKE BILJKE POSEJANE U SAKSIJAMA. Seme baštemskog cveća, pa čak i povrća, možete posejati u saksije koji stoje na otvorenom. Seme kvasite pola dana, zatim ga posejte u zemlju. Svaku saksiju posebno pokrite starom najlonskom čarapom. Na taj način će svetlost dopirati do sadnica, a kiša neće oštetiti mlade biljčice.

FIKUS. Fikus u svom donjem delu gubi listove. Kada taj deo stabljike odrveni u istu saksiju posadite bršljan ili neku drugu biljku penjačicu koja će ispuniti prazninu na donjem delu fikusa, gde više nema listova.

PELARGONIJE. Cvetovi pelargonija biće lepši, ako ih jednom nedeljno zalijete mlekom, a posle tri dana i crvenim vinom.

PRANJE LISTOVA. Zelene listove sobnih biljaka povremeno operite krpicom natopljenom pivom. u isto vreme skidate sa njih prašinu i postižete da listovi budu čvršći.

CVEĆE u POSUDAMA ZA VODU NA RADIJATORU. U posudice za vodu na radijatoru leti možete staviti neku puzavicu kojoj nije neophodna zemlja, a možete staviti i neki cvetić. Tako će radijator, a i cela prostorija lepše i svežije izgledati.

PRSKANJE LISTOVA SOBNIH BILJAKA. U vodu kojom povremeno prskate zelene sobne biljke, stavite i pola decilitra hladnog mleka.

SREDSTVO PROTIV NAPASNIKA SAKSIJSKOG BILJA. Opuške cigareta držite 24 h u vodi i tim rastvorom zalite cveće. Sve napasnici će izbegavati vaše cveće.

PREZIMLJAVANJE SAKSIJSKOG CVEĆA. Saksijsko cveće neće dobro prezimiti u prostoriji gde je pod od golog betona ili keramičkih pločica. Zato pod njih stavite komad starog vumenog pokrivača ili stairi frotirski brisač.

STARI SUNCOBRAN. Od starog suncobrana možete napraviti malu zimsku baštu za razne sadnice. Skinite mu dršku i zabite ga u zemlju tako da svi metalni vrhovi suncobrana budu u zemlji.

CVEĆE S PREKRATKIM STABLJIKAMA. Cveće s prekratkim stabljikama za vašu visoku vazu, nataknite na slamčice
za voćni sok.

SEČENO CVEĆE ZA POKLON. Cveće za poklon koje ste kupili par sati ranije, ostaće sveže ako ga do trenutka poklanjanja zabodete u sirov krompir. Isto postupite ako cveće nosite na put.

ČIŠĆENJE PRLJAVOG DNA VAZE. U vazu koja na dnu ima ružan rub sipajte malo vode i kašiku vina. Ostavite preko noći a ujutru samo, isperite vodom.

BUKET IZ DOMAĆEG VRTA. Ako želite da nekome poklonite cveće koje ste sami odgajili, nemojte ga zavijati, već ga samo lepo složite i vežite ukrasnom trakom.

RASKOŠAN BUKET OD GRANJA I CVEĆA. Od nekoliko većih grana i par cvetova možete napraviti raskošan, efektan buket na sledeći način: U veću, širu, vazu najpre stavite grane da im stabljike budu prekrštene, zatim na njih staviti nekoliko kamenčića da bi čvršće stajale. Zatim među njih stavite sveće čije su stabljike različite dužine i formirajte željeni buket, koji možete dopuniti sa još nekoliko sitnih grančica.


NEKOLIKO SAVETA DA BUKET OSTANE DUŽE SVEŽ.
— Na dno vaze stavite bakreni novčić.
— U vodu stavite komadić uglja.
— Vodu malo posolite.
— Kašičica ili dve šećera u vodi učiniće čudo.
— Pored cveća u vazu stavite grančicu bršljana.
— Stabljike zasecite koso potopite ih na tren u vrelu vodu pa tek tada stavite cveće u vazu.
— Ruže će duže trajati ako im stabljike zasečete koso, sagorite na plamenu sveće dok ne ugljenišu u dužini 1 cm pa ih tada stavite u vazu.
— Pre stavljanja u vazu stabljike mimoza zasecite po dužini.[u]

Saveti za održavanje biljaka tokom zime

Biljke treba držati na temperaturi od 18-20 stepeni C. Grupisati ih radi održavanja veće vlažnosti, u slučaju suvoće vazduha, kao posledice grejanja u stanovima.

Često biljke orošavati i brisati lišće od prašine, a možete ih i tuširati i u kadi.

Biljke odmaknuti od samog prozora kada su temperature napolju ispod nule.

Tokom zime često se događa da previše zalijemo biljku. U tom slučaju koren će početi da truli. Biljku treba izvaditi iz posude zajedno sa supstratom i umotati u kuhinjski papir za ruke ili novine. Kada se papir nakvasi zameniti ga drugim. Biljku držati umotanu u papir 2-3 dana, a zatim je ponovo vratiti u posudu.

Zalivati biljku tek kada je zemlja sasvim suva, a voda treba da bude zagrejana na sobnoj temperaturi, inače bi koren osetljivih biljaka mogao da doživi mali temperaturni šok.

Redovno odsecati uvele listove i cvetove pre nego sto počnu da trule.

Provetravanje prostorija treba da bude kratko, da ne dođe do rashlađivanja biljaka, koje im neće prijati.

Begonija

[img][/img]

Pravo je vreme za razmišljanje o balkonskom cveću. Jedna od miljenica ljubitelja ove vreste cveća je svakako Begonija. Važi za jako osetljivu biljku kojoj su neophodni posebni uslovi da bi se razvijala i cvetala. Begonija svakako može uspevati i u zatvorenim prostorijama ali je najčešće gaji na otvorenom prostoru. Prija joj istočna i severoistočna svestlost. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nezna stabljika ove biljke nece podneti snažne letnje pljuskove i jak vetar. Za ovakvu lepoticu vredi se potruditi, pronadjite joj odgovarajuće mesto na balkonu ili bašti i uživćete u njoj celog leta. Postoji više vrsta , obične, duple, viseće, nijansiranih cvetova i mnoge druge.U cvećarama i poljoapotekama trenutno se može naći veliki izbor vrsta i boja. Tačnije možete kupiti gomolje ove biljke, tj koren koji preko zime hibernira. Stavite ga u saksiju, strana gomolja koja ima udubljenje okreće se gore, i zakopajte u ravni površine komposta. Ovo je najbolji način jer se mladi izdanci neće mučiti dok izlaze iz zemlje, a dešava se da istrule od vlage komposta jer su jako nežni. Kompost treba da bude 20% peskovit zbog poroznosti. Kada ste na ovaj način zasadili gomolje saksije stavite na toplo i ne baš osvetljeno mesto, nikako na prozor. Zalevajte svakodnevno malom količinom odstajale vode, ali pazite da vam se voda ne zadržava u udubljenju gomolja, to može dovesti do truljenja istog.Za dve ili tri nedlje pojaviće se prvi izdanci, tretirajte je isto dok ne dostignu veličinu od 2 -3 cm, pa je onda pažljivo i nežno zasadite dublje u saksiju, dakle ceo gomolj u zemlju i podnožje izdanaka, ostalo gore. Kada pretrpe promenu i krenu sa rastom možete ih blago prihranjivati jednom u dve nedelje. Držite ih u zatvorenom dok se ne oforme i pokažu prve pupoljke a zatim ih iznesite na balkon. Neki uzgajivači imaju običaj da nožem iseku gomolj kad pusti izdanke i tako od jednog gomolja dobiju dve ili tri biljke. Naravno za ovo je potrebno iskustvo pa vam ne preporučujemo da to radite, dobićete slabe biljke sa retkim i slabim cvetovima. Ako ste početnik pa vam prvi put ne uspe uzgajanje ove biljke, nemojte odustati, pokušajte ponovo. A kada jednom ovladate tehnikom i doživite čari ove nežne lepotice postaće stalni stanar vaših balkona.

Kaktusi

[img][/img]

Umesto grana i lisca imaju samo mesnato stablo: stubasto, kuglasto, ili clankovito, redje u obliku rozete. Listovi su im preobraceni u bodlje ili dlacice cija je uloga odbrambena: od prejakog sunca ili zivotinnja. Kaktuse saditi u male, plitke, plasticne saksije, tamnosive, crne ili braon boje. Supstrat mora da bude vodoprooustljiv i ocedljiv. Sadite ih u supstrat koji pored treseta, sumske zemlje i stajnjaka mora da sadrzi i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle.Leti ih mozete izneti napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru,ali im morate obezbediti zastitu od kise . Zimi ih stitite od smrzavanja, vecina kaktusa ne podnosi temperaturu nizu od 12 C, vrlo retke vrste podnose temperaturu do 5 C. Preko zime ih drzite u sobi uz juzni ili istocni prozor. Zalevajte ih jednom u 20 dana sa jednom do dve kasicice vode za manje i pola solje za vece kaktuse.Vodu predhodno ostavite da odstoji u otvorenom sudu najmanje 24 sata.

Afrička ljubičica

[img][/img]

...cveta tokom cele godine. Uspeva i na tamnijim mestima u sobi, dobro podnosi promenu temperature i vrlo lako neguje. Supstrat pomesajte sa peskom, zalevajte je obilno najbolje u podmetac ili ukrasnu saksiju.Prihranjujte je tečnim đubrivom koje ćete rastvoriti u vodu za zalevanje, suve delove odstranjujte kao i velike listove pri dnu.Postoje sorte sa ljubičastim, roze i belim cvetovima i vrlo je dekorativna

Difenbahija

[img][/img]

Jedna od najdekorativnijih sobnih biljaka, krupni zeleni listovi prošarani žutim u više kombinacija. Raste veoma brzo pa joj je potrebno više prostora i često presađivanje, prija joj često zalevanje i orošavanje kao i dosta svetlosti. Ne podnosi prejaku toplotu, direktnu izloženost sunčevoj svetlosti i promaju. Sadrži otrov pa je potrebno zaštiti ruke tokom nege i postaviti je na mesto van domašaja dece. Neke vrste mogu da dostignu visinu i do 1.80 m , njima je neophodno obezbediti mehaničku potporu npr. dekorativni štap za koji ćete je privezati. U proleće i leto ( vreme vegetacije )neophodno je prihranjivanje i to na svakih 14 dana

Bonsai

[img][/img]

Umetnost gajenja patuljastog drveća stara je nekoliko hiljada godine i prvi put se javlja za vreme vladavine Han dinastije u Kini. Kasnije se ovo umeće širi u Kini, Japanu, Vijetnamu i Koreji.

Na zapadu se pojavljuje krajem 19. veka , prve izložbe naparavljene su u Parizu i Londonu. Zbog načina gajenja koji zahteva mnogo veštine, znanja i strpljenja nekada je bio privilegija samo visoke klase. Danas je bonsai dostupan svima i poznata je holtikulturna umetnost širom sveta.

Bonsai nije patuljst genetski, već se uzgaja od semena ili izdanka bilo kog drveta, posebnim tehnikama. Postoje više načina gajenja , mogu se opisati kao orezivanje i sputavanje rasta.

Sputavanje rasta vrši se aluminijumskom žicom ili posebo napravljenim kanapom. Omotavaju se grane i koren na izdanku da bi se sputao rast, jedan namotaj stoji na biljci 6-9 meseci (jedna sezona rasta), kasnije se ovaj namotaj skida ili ako je u pitanju konac on sam istruli tokom ovog perioda.

Na ovaj način uzgajivači prave posebne oblike ili razvijaju samo pjedine grane. Koriste se i posebna djubriva koja podstiču starenje i sazrevanje biljke. Tokom gajenja važno je drvetu pružiti uslove koje data vrsta ima u prirodi, sastav zemljišta, zalevanje kišnicom, izloženost sunčevoj svetlosti.

[img][/img]

Sobni bonsai je vrlo dekorativan, po pravilu uzgaja se vrsta drveta koja uspeva u prirodnim okolnostin na klimatskom području na kome se nalazite. Sobni bonsai zahteva prirodne uslove , mnogo sunca i period zimovanja (sušenje i opadanje lišća).

Tokom zimovanja mora se izložiti niskim temperaturama, (ako se ostavi na sobnoj temperaturi sigurno će uginuti) u proleće se budi, olistava i cveta kao u prirodnim uslovima.

U Beogradu postoji Društvo uzgajivača bonsai drvaca a nastalo je pre desetak godina, okupljaju se i rade u Botaničkoj bašti "Jevremovac". Njihove prelepe mini kreacije možete videti i kupiti na mnogobrojnim izložbama koje organizuju.

Viseće biljke

Ako imate pokrivenu terasu, tendu sa metalnom konstrukcijom, gredice, visoku ogradu ili bilo šta slično, možete napraviti lepu viseću baštu koja će vizuelno unaprediti vaš životni prostor. Viseće saksije možete lako napraviti od starih predmeta koji beskorisno stoje na tavanu ili u podrumu i čekaju da budu bačeni.

[img][/img]

Napravite viseće saksije:



Saksije možete napraviti od dečjih kofica za plažu, a koje ona više ne koriste. Obično su veselih boja pa ukrašavanje nije potrebno. Pažljivo napravite rupice sa strane i na dnu (zbog drenaže), provucite čvršći kanap(kanilu, kanap za veš i sl.) ili fleksibilnu čvršću žicu.

Koficu napunite zemljom i zasadite biljku, zalite je, sačekajte da se malo iscedi pa je okačite na odabrano mesto.



Stari kuhinjski lonci takođe mogu poslužiti, ako je potrebno obojite ih sprejem za metal ili nekom farbom koju već imate (za farbanje ograde npr.). Rupice za drenažu možete napraviti većim ekserom i čekićem. Kroz drškice sa strane provucite kanap ili žicu, zasadite biljku i okačite na pogodno mesto.





Stare pletene korpice su idealne za viseće saksije, provucite kanap ili žicu kroz samo dno, najbolje je ukrstiti vizivo, izvucite prema dršci pa napravite čvoriće .

U korpicu morate staviti podmetač, u suprotnom će zbog vode brzo istruliti, pa zatim manju saksiju sa posađenom biljkom. Ostatak kanapa koji ste provukli kroz dno obavijte oko drškice , čvrsto vežite i okačite.

Viseće saksije možete praviti i od drugih, sličnih predmeta, imajte na umu da će biljka brzo porasti i sakriti saksiju u kojoj se nalazi, pa posebno dekorisanje nije ni potrebno.

[img][/img]

Biljke koje možete saditi u visećim saksijama:

To su: viseće petunije, viseće muškatle, viseće begonije ili zvončići, razne vrste paprati, bršljen i sve biljke koje rastu u lozama. Možete praviti kombinacije sa lisnatom visećom biljkom i jednom cvetnicom koja nije viseća, mogućnosti je mnogo prilagodite ih svom ukusu i svojim afinitetima.


Tip za lako zalivanje visećih biljaka:

Nabavite deblji štap, izbušite pažljivo rupicu pri vrhu štapa, provucite žicu pa za kraj vežite stari metalni ili plastični lončić sa drškicom. Lončić napunite vodom, podignite ga na štap i zalite biljku. Ovako ćete izbeći penjanje po stolicama i merdevinama i olakšati zalivanje.

Hrizanteme
[img][/img]
Ima ih u velikom broju varijeteta i sorti. Neke nisu otporne na hladnocu, pa se sada mogu naci samo u staklenicima, ali postoji i veliki broj visegodisnjih varijeteta koji se mogu gajiti na otvorenom, i u ovo doba godine predstavljaju najlepsi ukras u bastama.
bastenske hrizanteme zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju oko 40cm. Lepe su pojedinacno i u grupi, a efektne su i u kombinaciji sa drugim biljkama, narocito onim zimzelenim, sto vrtu daje efektan zimski izgled.



Hrizanteme ce takodje doprineti i izgledu grupacije listopadnih biljaka, koje zimi izgledaju prilicno bezivotno. Vrlo lepo izgledaju i bordure od ove biljke, a pojedinacni zbunovi mogu se formirati i u vidu malog drveta, zakidanjem terminalnog pupoljka glavne i odsecanjem donjih grana do zeljene visine krosnje. Ovakva biljka ce narocito lepo izgledati u zardinjeri.
Sade se kada prestane opasnost od kasnih prolecnih mrazeva - drugom polovinom maja, a najvise im odgovara plodno, duboko zemljiste, uz redovno prihranjivanje.
Razmnozava se reznicama, najbolje od korenovih izbojaka. Reznice se uzimaju od polovine februara pa do formiranja pupoljaka. Pobadaju se u mesavinu treseta i peska i pri umerenoj vlaznosti supstrata i temperaturi od 15*C ozilice se posle mesec dana, kada se presadjuju u zemlju ili u posude.

Što se tiče prezimljavanj u saksijama uspešno će prezimiti ako je temperatura iznad 0 u prostoriji u kojoj je skladištena, s tim da morate da je zalijete dva puta mesečno sa manjom količinom vode. Hrizanteme mogu da prezime i napolju, samo ih orežite i pokrijte najlonom ili nekom drugom zaštitom od mraza.
[img][/img]
[img][/img]
[img][/img]

Impatiens ili Lepi Jova
[img][/img]
Postojbina ovog cveta je Zanzibar, pa je poznat i pod nazivom Sultan Zanzibara. Cveta od ranog proleća do same jeseni. Stručnjaci preporučuju: 3 biljke različitih boja zasaditi u saksiji prečnika 20 do 25 cm.

Jaka sunčeva svetlost im ne prija ali ni potpuina senka, najbolje će uspevati izložene jutarnjem suncu i popodnevnom hladu. Zalevanje ne treba da bude obilno, ne prija im mnogo vode, osobito osetljivom korenu, dakle umereno i redovito. Zalevanje vršite odgovarajučom posudom koju ćete moći da zavučete ispod biljke, tako nećete nakvasiti listove i cvet što ovoj biljci ne prija i vrlo često može uništiti raskošne cvetove.

Prihranjivanje je najboilje vršiti jednom nedeljno i to ne velikim količinama đubriva i ne prejakim rastvorima đubriva, dakle i sa prihranjivanjem umereno. Biljka nije podložna tipičnim oboljenjima, ne privlače je ni insekti kao što su biljne vaši i druge česte cvetne napasti, pa je samim tim njeno gajenje više uživanje nego rad.

Zemljište treba da bude porozno i lako propustljivo jer njen koren ne podnosi tešku kompaktnu i sabijenu sredinu koja zadržava vodu. Najbolje je napraviti prirodnu drenažu pre sađenja sa nekoliko oblutaka koje ćete naređati na dnu saksije a kasnije preko kamenčića dodajte zemlju.Takođe ne morate u zemljište dodavati ni mnogo gnojiva ako je već zalevate tečnim đubrivima, jer će njeno lišće bujati a cvetovi će biti retki pa ćete tako smanjiti njenu dekorativnost.

Lepi Jova nesebično cveta celog proleća, leta i jeseni. Može se naći u mnogo različitih boja, od crvene, roze , ljubičaste, narandžaste, bele i u svim kombinacijama pomenutih, kao i njihovim mnogim nijansama. Kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka, ali ona može uspešno da prezimi u odgovarajućim uslovima, to bi bila temperatura oko 15 do 18 stepeni C, kao i velika vlažnost vazduha, što zahteva jutarnje orošavanje. U rano proleće biljku treba orezati do 2-3 cm iznad površine zemlje, zatim je presaditi a kad olista izneti je na balkon ili u baštu. Delove biljke koje su odsećeni, mogu se užiliti u vodi i na taj način biljku razmnožiti,.ali to ipak zahteva malo veštine.

Ovaj cvet posebno dekorativno izgleda gajen u tzv. kaskadnim gredicama, to je posebno postolje od metala gde se saksije mogu poređati jedna ispod druge (na slici). Na ovaj način možete uz malo truda napraviti prelepe cvetne stubove koji će vašu baštu ili balkon učiniti bajkovito lepom.

[img][/img]

Aloja

[img][/img]
Aloja nije zahtevna biljka za održavanje, ali s obzirom da je poreklom iz tropskih krajeva neka pravila se ipak moraju poznavati i primenjivati. Tokom zime ne bi smela biti izložena temperaturi nižoj od 15 C , zalevanje prorediti i pustiit da se zemlja između dva zalevanja dobro osuši. U toplom godišnjem razdoblju aloju izneti van kuće, zalevanje je obilnije i češće ali takođe treba dozvoliti da se zemlja između dva zalevanja osuši jer koren ove biljko izuzetno brzo truli. Presađivanje se vrši svako godine ili svake druge godine u proleće, u mešavinu zemlje za saksiske biljke i peska.

Dekorativnog je izgleda, a ima i lekovita svojstva, naravno pre bilo kakve upotrebe konsultacije sa poznavaocima i stručnjacima su neophodne jer postoji nekoliko stotina vrsta ove biljke i vrlo su slične po izgledu.

Cvet Stefanotis
[img][/img]

Cvet stefanotis je tropska biljka penjačica, koja pripada porodici Asclepiadaceae koja se kod nas uzgaja kao sobna biljka. Poznata je kao jasmin sa Madagaskara, iako nema veze sa jasminom, osim možda izgledom.

Beli voštani cvetovi stefanotisa, koji podsećaju na jasmin, samo su krupniji, imaju vrlo jak cvetni, slatki miris. Stefanotis je simbol sreće u braku pa se stoga često koristi u bidermajerima.

Kao što smo naveli srodna je voštanom cvetu (Hoyi), pa je preporučljiva i takva nega. Miris je manje intenzivan.

[img][/img]

Traži idealnu temperaturu (iznad 20°), ali laganu senu - polusenovito (u tim uslovima cvetovi duže pokazuju svoju lepotu). Obožava redovna orošavanja, ali u vrijeme cvatnje treba izbjegavati isto.

Visina: do 4,5 m. Ako se želi formirati u grm, redovno treba mlade (još elastične) izdanke motati.

Razmožava se putem reznica, na temperaturi oko 25 °C i obavezno pod folijom.

Pre cvetanja treba imati vreme mirovanja.

Cvetanje se podstiče tečnim đubrivom.

Orhideje

Ove egzotične lepotice uvek izgledaju posebno. Botaničari danas priznaju oko 1.000 rodova orhideja sa 30.000 različitih vrsta, dok se hibridi skoro i ne mogu prebrojati

Asia-Look
Za moderan stoni ukras stavite grančice mulenbekije u posudice za pirinač i dodajte nekoliko grančica bršljana. Zatim sve ukrasite sa nekoliko cvetova wleptir-orhideje.

Dah proleća 
Dve orhideje stavite u posudicu, a međuprostor ispunite mahovinom. Oko stabljika obmotajte žicom tri veštačka leptira koji će ovom aranžmanu dati prolećnu lepršavost.

Lep buket
Cimbidie su vrsta orhideja koje cvetaju tokom cele zime. Veoma lepo izgledaju kao rezan cvet u vazi.

Harmonija boja
Prelepi cvetovi posebnog falenopsisa lepo su aranžirani sa grančicama glavičaste zanoveti.

Savet stručnjaka prilikom kupovine
Proverite korenje: idealno je ukoliko ono ne izviruje iz saksije i ako je sveže i zeleno, a ne trulo (neke vrste možete naći u cvetnim posudama od bezbojne plastike, što olakšava pregled korenja).

Palme - Kentija Howea - Sobna palma

Jedne od najpriznatijih i najljepsih sobnih ukrasnih biljaka su svakako palme. One su rasprostranjene u subtropskoj i tropskoj oblasti a ima ih preko hiljadu vrsta. Naravno od svih tih vrsta samo su neke pogodne za uzgajanje unutar kuce ili stana prije svega zbog velicine koja sigurno ne moze da stane u prosjecan stan. Ono sto krasi palme i cini ih posebnim jeste lepezasto lisce svijetle ili tamno-zelene boje. Ta boja varira od vrste do vrste palmi pa tako ide od zuckaste pa do sive boje. Odrasle palme od vrsta koje se gaje u stanu kao ukrasne biljke narastu i do 4 m ali je rast veoma spor te se zbog toga kaze da je uzgoj ovog cvijeca veoma tezak, i nimalo jednostavan.
Pored toga palme podnose tamna mjesta unutar kuce ali, naravno, brze rastu ako su vecinu dana smjestene na osvijetljnom prostoru.
Najzastupljenija palma koja se uzgaja kao ukrasna biljka je svakako Kentija palma (sobna, kraljevska palma) ili Howea forsteriana Becc. Porijeklom je iz Australije, a najvise je ima na otoku Lord Howe po kojem je i dobila naziv. Zanimljivo je da ova biljka podnosi zimsku temperaturu i do 10 stepeni C ali joj definitivno najvise odgovara temperatura od 16 stepeni C. Ljetna temperatura koja je preporucena za ovu biljku je 24 stepena i potrebno je da se u to vrijeme zalijeva 2 puta nedjeljno. Jednom mjesečno u vodu kojom se zalijeva dodavati gnojivo koje sadrzi sve potrebne hranjive tvari a u slucaju da dodje do gubitka boje lisca dodati gnojivo koje je bogato zeljezom. Neki smatraju da zimi treba prekinuti sa zalijevanjem sobne palme ali je preporuceno to ciniti barem jednom sedmicno i pri tome paziti da se ne pretjera jer to dovodi do toga da biljka pocne naglo da vene i truhne.
Palmu treba saditi u sto dublju vazu kako bi korijen mogao slobodno da se siri! Jos jedan bitan savjet: nemojte sobnu palmu drzati na promaji!

Lobelija - Lobelia erinus


Latinski naziv: Lobelia erinus
Domaći naziv: Lobelija
Poreklo: Južna Afrika


Opis :
Ova nježna perena uglavnom se gaji kao jednogodišnja vrsta. Tokom ljeta proizvodi sukcesivno veliki broj sitnih cvjetova u razlicitim bojama, uglavnom nijanse plave, roze i ljubicaste boje kao i bijele. Cvjetovi su uglavnom prosti ali postoje i varijeteti sa duplim (punim) cvjetovima. Listovi su sitni uglavnom zelene boje ali se mogu naci i sorte sa bronzanim lišcem. Habitus može biti žbunast ili padajuc koji je veoma pogodan za visece posude i kontejnere uopšte.

Gajenje :
Sjeme je jako sitno, ovalno i sjajno. Sije se krajem zime na površinu dobro propusnog i prethodno prosijanog supstrata. Supstrat se prije sjetve poravna ravnim, glatkim predmetom, a sjeme se radi ravnomernije sjetve može pomiješati sa nekim inertnim materijalom slicne krupnoce kao i samo sjeme. Pijesak, perlit i treset najcešce se koriste za miješanje sa sjemenom prije sjetve. Bitno je da cestice ovog materijala budu iste krupnoce kao i sjeme, a odnos je uglavnom 10:1 u korist inertnog materijala. Nakon sjetve površina se blago utapka ravnim, glatkim predmetom da bi sjeme došlo u bolji kontakt sa supstratom. Zatim slijedi zalijevanje orošavanjem ili indirektno (odozdo) ukoliko posuda ima otvore na dnu. Potrebno je, radi održavanja vlažnosti, posudu poklopiti ili staviti u plasticnu kesu. Materijal obavezno treba da je providan. Posudu staviti na toplo i svijetlo mjesto jer svetlo pozitivno deluje na klijanje sjemena. Redovno provetravati i orošavati. Klijavce proredjivati radi boljeg razvoja, a na stalno mjesto napolju posaditi kada prodje opasnost od poznih mrazeva i to u grupama od 3-5.

Labudova margareta - Brachyscome iberidifolia


Latinski naziv: Brachyscome iberidifolia
Domaći naziv: Labudova margareta
Poreklo: Zapadna Australija
Tip gajenja: jednogodišnja


Opis: Porijeklom iz Australije ove vrsta je prenijeta u Evropu tokom 19. vijeka. Žbunastog ili puzajućeg habitusa raste do visine od 30 cm. Listovi su izduženi, nježni, svijetlo zelene boje. Cvjetovi se javljaju tokom ljeta od bijele preko roze, ljubičaste do plave boje u prečniku do 2.5 cm. Cvejtanje je dugotrajno i traje i tokom jeseni. Otporna je na niske temperature do -10 stepeni Celzijusa. Izuzezno pogodna za kontejnere kako klasične tako i viseće zbog savitljivog stabla koje lako poprima padajuću formu. Tokom najsuvljeg perioda ljeta podložna je napadu grinja, pa je treba redovno orošavati, a pri jakom napadu prskati nekim od sredstava protiv grinja.


Gajenje: Seme je sitno, izduženo, papirasto. Sije se krajem zime (februar-mart) na površinu dobro dreniranog i prosijanog supstrata. Supstrat se prije setve poravna ravnim, glatkim predmetom, a sjeme se radi ravnomernije sjetve može pomiješati sa nekim inertnim materijalom slične krupnoće kao i samo sjeme. Sjeme se ne prekriva slojem supstrata zbog svoje veličine već se čitava posuda poklopi providnim plastičnim poklopcem ili stavi u najlon kesu radi održavanja vlage, na svijetlo mjesto. Svakodnevno provjetravati i orošavati po potrebi finim raspršivačem. Klija već posle nedelju dana ili više već u zavisnosti od temperature na kojoj se nalazi. Kada su klijavci dovoljno veliki da se sa njima može manipulisati rasaditi ih najbolje u zasebne posude veličine 5-7 cm i gajiti na svijetlom mjestu. Prihranjivanje se može vršiti i to sredstvima za bujan razvoj zelene mase. Početkom maja rasaditi napolju na stalno mjesto. Voli svjetlo mjesto i rastresit hranljiv supstrat.

Ja sam imala palmicu kuci i bila je bas lepa ali je propala...

Zvončić - Campanula

Latinski naziv: Campanula sp.
Domaći naziv: Zvončić
Porijeklo: Evropa
Visina: u zavisnosti od vrste, do30cm
Cvjetanje: proljeće, ljeto


Opis: Najčešće srećemo sljedeće tri vrste: Campanula carpatica, Campanula cochlearifolia i Campanula portenschlagiana (Dalmatinski zvončić), autohtone u Evropi. Sve tri su niske, jastučaste perene koje se često tretiraju i kao jednogodišnje vrste zbog veoma lakog razmnožavanja i brzog cvjetanja pa se mogu naći u trgovinama rascvetale u kontejnerima. Cvjetovi su zvonastog oblika, otuda ime, bijeli ili u roze i plavim nijansama. U prečniku mogu biti i do 5cm (Campanula carpatica). Javljaju se masovno od ranog proljeća prekrivajući čitavu biljku. Redovni uklanjanjem precvjetalih cvjetova može se produžiti period cvjetanja tokom cijelog ljeta i rane jeseni. Veoma su pogodne za žardinjere i alpinume gdje se sade na udaljenosti od oko 30 cm. U leji ih uvijek treba saditi u prednjem planu, a mogu se koristiti i za pravljenje bordura.


Gajenje: Sadnja se vrši od kraja zime (februar-mart) do maja na površinu dobro dreniranog i prosejanog supstrata. Supstrat se prije sadnje poravna ravnim, glatkim predmetom, a sjeme se radi ravnomernije sadnje može pomiješati sa nekim inertnim materijalom slične krupnoće kao i samo seme. Seme se ne prekriva slojem supstrata zbog pozitivnog dejstva sunčeve svetlosti na klijanje već se čitava posuda poklopi providnim plastičnim poklopcem ili stavi u najlon kesu radi održavanja vlage, na svijetlo mjesto. Svakodnevno provetravati i orošavati po potrebi finim raspršivačem. Klijanje može potrajati i 30-ak dana u zavisnosti od vrste i uslova sredine. Kada su klijavci dovoljno veliki da se sa njima može manipulisati rasaditi ih najbolje u zasebne posude veličine 5-7 cm i gajiti na svijetlom mjestu. Prihranjivanje biljčica se može vršiti i to sredstvima za bujan razvoj zelene mase. Početkom maja rasaditi napolju na stalno mjesto ili u kontejnere. Voli svijetlo mjesto i rastresit hranljiv supstrat, ali treba obratiti pažnju da su mlade biljke osjetljive na jako sunce. Krajem sezone se iz žardinjera biljke mogu prebaciti u perenjake, alipinume ili mješovite leje.


Razmnožavanje deobom bokora izvodi se u proljeće od matičnih, dobro razvijenih biljaka. Oštrim predmetom se izvađen busen pažljivo podijeli na nekoliko dijelova već u zavisnosti od veličine matične biljke i svaki dio zasadi u posudu ili na stalno mjesto.

Fikus

Rod ficus možemo naći u svim toplijim djelovima svijeta, a pripada porodici Moraceae. Postoji oko 600 vrsta, među koje spada i jestiva smokva. Među omiljenim biljkama iz roda fikusa su fikus elastika i fikus benjamin.

Uzgoj
Bolje rastu pri obilnom svijetlu, ali se prilagođavaju i tamnijim mjestima. Nedovoljno svjetlosti im ograničava rast. Ne vole premještanja po kući, niti podnose suh zrak, koji većinom prouzrokuje grijanje u kući tokom zimskih mjeseci. Nikako ne podnosi blizinu grijnih tijela, pa tako uvijek trebate paziti da ih ne držite blizu radijatora.

Zalijevanje
Zalijevajte ih najviše dva puta sedmično ljeti, a svakih sedam do deset dana zimi. Biljka ne smje stajati u vodi. U doba rasta, dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Prija joj tuširanje i orošavanje.

Zimi ga je potrebno svakodnevno orošavati da ne bih gubio listove.

Razmnožavanje
Razmnožava se reznicama u jesen ili u proljeće, tako što se odreže grančica sa matične biljke i stavi u vodu kojoj se doda kocka šećera.

Nakon šest sedmica fikus pusti žilice. Tada ga treba posaditi u odgovarajuću saksiju.



Fikus kao bonsai drvce
Fikus benjamin je omiljen kod bonsaista, jer se lako uzgaja kao bonsai drvce i predivno izgleda.
Možete ga splesti u pletenicu, dok je još mali.
Kako bude rastao, ta dekoracija će dolaziti do izražaja.


Gdje ga držati?
Podjednako je preporučljivo držati ga u sobi i u kuhinji, jer smanjuje štetno djelovanje dima od cigareta i miris laka.
To su ustanovili italijanski naučnici sa Univerziteta u Perugi.

Narcis

Ime Narcis potiče od grčke riječi narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.

Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Sjevernoj Africi, gdje rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugdje u Evropi, gdje na planinskim livadama stvaraju čitava cvijetna polja. Narcisi su počev od 16 vijeka omiljeno baštensko cvijeće. Prvi crtež narcisa načinjen je 1530 godine i nalazi se u dijelu Herbarium eicones od Brunfelsa.

Tokom vijekova narcisi dobijaju u značaju, ali se na dobijanju novih sorti radi samo amaterski. Tek krajem 18 vijeka stručnjaci preuzimaju selekciju narcisa u svoje ruke. U tome prednjače Englezi i odmah zatim Holanđani.
Kako se narcisi veoma lako međusobno ukrštaju, proizvedeno je preko 10000 različitih sorti, no samo mali broj zadržao u standardnoj proizvodnji. U Engleskoj, Royal Horticultural Society se bavi registrovanjem svih novih sorti narcisa i prema publikaciji udruženja iz 1965 godine opisao je preko 8000 sorti koje imaju značaja za sadnju u vrtovima, za rezani cvijet, za gajenje u saksiji ili u druge svrhe.

Na prvom mjestu u gajenju narcisa nalazi se Engleska, zatim Holandija, Danska i Njemačka. U našoj zemlji cvijetovi narcisa su u rano proljeće veoma traženi, međutim proizvodnja nije ni velika ni organizovana.

:-) ima problem sa mojim bonsaijem koji sam dobila za svadbu inace :-(
opada mu lisce zapravo vec je prilicno opalo :-(
citala sam knjige ,cas se konsultovala sa "strucnjakom" ali njisam saznala da treba da ga prebacim na nizu temperaturu .obzirom da je 70-80 % lisca opalo,sta mislite da li sam zakasnila ? :-(((

Inace u pitanju je fikus ginseng

Pa mozda i nije kasno... Jer biljkama malo treba da zivnu cini mi se

I meni je opalo lisce,ali u prolece se povrati,jednom nedeljno ga zalijes sa tecnim djubrivom i malo mu oseci frh,odmah pocinje da tera sa strane....on ne voli sunce i toplotu....