Prolaktin, prolaktinom i trudnoća

Povišen prolaktin je uzrok nemogućnosti zatrudnjivanja. Često je posledica postojanja tumora prolaktinoma. Trudnoća je moguća kod postojanja hiperprolaktinemije i prolaktinoma pod uslovom da se prolaktin normalizuje.

Uloga prolaktina

Prolaktin je hormon hipofize čija je uloga da u trudnoći pripremi mlečne žlezde za lučenje mleka - dojenje. U trudnoći dolazi do porasta estrogena što utiče na pojačano oslobađanje prolaktina. Tako povišen hormon dovodi do uvećanja mlečnih žlezda i stimulacije proizvodnje mleka. Ima ga u organizmu žena i muškaraca. Kod žena se nalazi i van trudnoće i dojenja, ali u manjoj količini. Nivo prolaktina povećavaju serotonin i tiroksin (hormon štitne žlezde) dok ga snižava dopamin. Hormoni koji izazivaju ovulaciju (FSH i GnRH) koče prolaktin. Zato povišen prolaktin ide sa sniženjem ovih hormona.

Prolaktin i sterilitet

Prolaktin omogućava dojenje. Istovremeno koči ovulaciju. Zbog toga žene u prvim mesecima dojenja teško ostaju u drugom stanju. Da bi ostvario svoju ulogu prolaktin je tokom dojenja i trudnoće normalno viši nego van tih perioda.

Pod uticajem pojedinih lekova, bolesti, ali i fizioloških stanja (stres, stimulacija bradavica, seksualni odnos) dolazi do porasta prolaktina - hiperprolaktinemija. Menstruacioni ciklus se remeti i oplodnja je nemoguća. Kod nekih žena su menstruacije uredne, ali bez ovulacije (anovulatorni ciklusi), tako da i kod njih trudnoća nije moguća dok se prolaktin ne normalizuje.

Normalne vrednosti prolaktina u krvi van trudnoće i ako je od porođaja prošlo više od godinu dana su između 30 i 600mlU/l. Referentne vrednosti se razlikuju od laboratorije do laboratorije. Takođe, se razlikuju u pojedinim fazama menstrualnog ciklusa, jer na nivo prolaktina utiču estrogen i progesteron, čiji se nivoi menjaju tokom ciklusa.

Ako je prolaktin iznad normalnih vrednosti može postojati galaktoreja, što predstavlja lučenje mleka kada mu nije vreme - van trudnoće i perioda dojenja. Drugi problemi izazvani hiperprolaktinemijom su neplodnost, bolne, osetljive i uvećane dojke, kao i smanjenje libida.

Prolaktinom i trudnoća

Najčešći uzrok hiperprolaktinemije je tumor prolaktinom. Ovo je čest tumor. Ako je veći može izazvati glavobolju i smetnje u vidu. Međutim, mnogo češće je mali (mikroadenom), koji ne izaziva tegobe, a otkriva se traženjem uzroka neplodnosti ili galaktoreje. Njegovim lečenjem bromokriptinom dolazi do normalizacije prolaktina, tako da mnoge žene zatrudne.

Iako nije potvrđena teratogenost bromokriptina, čim se dijagnostikuje trudnoća prekida se njegovo korišćenje. U trudnoći, bez obzira da li postoji prolaktinom, u hipofizi se povećava broj ćelija koje proizvode prolaktin. Kod trudnica sa prolaktinomom postoji rizik da osim povećanja tih laktotropnih ćelija dođe do povećanja tumora. Kod malog tumora (mikroadenom) rizik da njegovo uvećanje ugrozi zdravlje trudnice je minimalan. U tom slučaju žena može normalno da iznese trudnoću i da rodi zdravo dete.

Kod makroadenoma postoji mogućnost da njegovo uvećanje dovede do pogoršanja tegoba trudnice. Ako se javi glavobolja ili dođe do pojave smetnji u vidnom polju, neophodan je nastavak terapije bromokriptinom. Izvestan rizik po bebu postoji, ali se mora zaštiti majka, jer rast tumora može dovesti do gubitka vida. Da bi se izbegle komplikacije trudnicama sa makroadenomom se na dva meseca kontroliše stanje vidnog polja. U drugoj polovini trudnoće, ako je neophodno, tumor može da se operiše. To se uglavnom vrši kada tumor ne reaguje na terapiju lekom.

Porodilje koje moraju da nastave lečenje bromokriptinom ne bi trebale da doje bebu.