Греховне навике које убијају

Све ми је слободно, али није све на корист

ВРЕМЕ у коме живимо све више је време идолопоклонства и идолопоклоника. Број обожавалаца ствари и зависника од ствари - односно идолопоклоника - сваким даном нагло се повећава. Алкохол, наркотици, никотин... све су то идоли доба у коме живимо, предмети од којих многи људи зависе и којима они служе! У безбожном хаосу данашњице људи губе своју истинску, праву слободу и постају робови својих порока и страсти.

Бити зависан од нечега, несумљиво значи и бити идолопоклоник, а то је свесно кршење II Божије заповести, која нам изричито налаже:

"Не прави себи идола (...) немој им се клањати нити им служити" (2. Мој 20:4,5).

Онда када нам - прекомерним једењем и пијењем - стомак постане бог, или када због пролазних животних задовољстава занемаримо, или заборавимо, који је то прави смисао и циљ нашег живота на земљи, и допустимо да нама овлада новац, имање, држава, алкохол, дрога, дуван... ми свесно грешимо против Једнога Бога, и постајемо идолопоклоници тих ствари. (Видети Филипљ. 3:18-19).

Алкохолизам, наркоманија и никотинизам (тј. тровање пушењем дувана) сваким даном све више узимају маха. Такозване "лаке" дроге постају све доступније омладини, чак и деци, а о алкохолу и цигаретама да се и не говори.

Све чешће, млади - на разне животне проблеме и невоље - реагују избором неког наркотичног средства, било из жеље да задовоље своју радозналост, да убију досаду или да испуне време беспосличења, било из потребе за доказивањем себе, за идентификацијом (поистовећењем са другима), имитирањем (повођењем за другима), или припадањем одређеној групи, дружини. Или, опет, да разбију сопствену или породичну бригу или тугу - и млади и одрасли све чешће прибегавају уживању у алкохолу, дроги, пушењу дувана, блуду, разним настраностима, неодвајању од телевизора, новцу и безобзирној трци за њим... Предају се пороцима, што не користи већ само наноси штету и води у пропаст.

"Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно али све не изграђује" (1. Кор 10:23) - поучава хришћане св. апостол Павле.

Пороци су увек погибељни за човека, јер отупљују човеков дух и постепено у човеку стварају зависност; а човек-зависник је без истинске слободе - постаје роб својих страсти. Зависност од поменутих ствари чини да зависник занемарује своје породичне, родитељске, пословне, верске и друге обавезе и дужности. Ствара око себе опште стање незадовољства, и доводи до тога да губи и посао и пријатеље, а врло често и породицу. На крају, човек-зависник губи поверење у себе и своје ближње, пада у очај што води у несрећу. Живот зависника се претвара у безвољно животарење.

Код алкохоличара и наркомана штетне последице су видљивије него код наркотизованих особа - пушача дувана, па се многи правдају да је пушење безазлено, и да је стога и прихватљивије од алкохола и дроге. А да ли је заиста тако? Ако човек не може да савлада себе и остави дуван - онда је и пушење страст; а страст је грех, а грех опет никада не доноси душевно здравље и мир!

Здравље је Божији дар! "Не занемаруј дар који ти је дат" (1.Тим 4:14). Да не би дао (...) године своје немилостивоме, (...) и да не ридаш на крају кад се строши тело твоје" (П. Солом. 5: 9-11).

Када себе обзидамо земаљским страстима...

О штетности дувана, алкохола и дрога на телесно здравље много више се пише и говори неголи о душевном здрављу. А душевно здравље представља само језгро човековог бића. У Јеванђељу читамо: "Ако дакле, око твоје (душе) буде здраво, све ће тело твоје светло бити" (Мт 6:22).

Бог је човеку дао могућност да себе обоголичи и да постане христолик. Господ Богочовек нам је дао и средства да постигнемо тај узвишен циљ. Живот у Цркви - заједници са Богом - кроз њен поредак и кроз Свето причешће - то сједињење и радосно доживљавање Бога - је једини пут и начин да сви ми постанемо богописци своје душе. Човек своју душу или богопише или ђавопише. Наша боголикост се грехом унаказује. Ње нестаје када ми сами себе обзидамо земаљским страстима и пороцима, и када нам се душа помрачи и ум ослепи од брига овога света, од греха и страсти - од грехољубља и сластољубља.

Страсти су - како каже преподобни Исак Сиријац - унутарњи снажни покретачи греховних склоности који помрачују душу, од богочежњивог ума чине безнадежног слепца, а од човека - боголиког бића - чине духовног болесника. Стога овде, и о пијанству, и о наркоманији, и о никотинизму (тровању пушењем дувана) говоримо као о душевним болестима, јер код огреховљеног човека, поред тела разбољева се и душевни део његовог бића. Човечијој души грех доноси духовну смрт, јер грех је творевина ђавоља, он је за човека нешто неприродно. Грех је необуздана, незаконита и противприродна сарадња човека и ђавола - безакоње, свесно гажење закона Божијег и противљење вољи Његовој. Огреховљеност увек долази уз злоупотребу човекове слободне воље. А слободна воља јс велики дар Божији човеку - његово достојанство и срећа.

Бог је човека створио слободним; зато ми, као бића створена слободна, своју слободу изражавамо избором. Пред нама су увек две датости: - Бог и - нешто друго.

На нама је, као и некада пред Адамом (видети 1. Мојс 2:16-17), да изаберемо једно или друго, и да тако изразимо своју слободу - као избор између ропства греху, и праве истинске слободе од греха. Избор је неизбежно увек пред нама, али је права слобода - слобода од греха и ропства - увек у Богу.

"Он је пре свега, и све у Њему постоји. И Он је глава тела - Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први" (Кол 1-17-18).

Св. апостол Павле нам овде говори да Христос јесте за нас слобода; али нам - за достизање истинске слободе и боголике душе - Христос није донео избор између да или не, него увек само ДА. Зато је израз наше слободе у Богу - увек позитиван. Ако бисмо у тренутку избора одбацили Христа, Његову вољу и Цркву као Тело Његово - ишли бисмо неминовно у грех и пропаст.

У чему нас Господ затекне, у томе ће нам и судити

Ван Христа и изван Цркве живот људи је бесмислен и без циља. Грех у човеку потискује његову боголикост и тако обесмишљује и човека и свет око човека.

Људи изван Цркве - ван заједнице са Богом - и себе и свет око себе доживљавају као бесмислицу, безумну трагедију или наметнуту тиранију. Зато многи - при разним животним проблемима и невољама - сигурност, утеху, љубав и осећање смисла свога постојања на земљи, траже у уживању у стварима: алкохолу, наркотицима, дувану...

Зато, за све зависнике, главне терапије и спасење били би у Цркви, под Христом као Главом Цркве. Учланивши се у богочовечански организам Цркве, човек се постепено обожује, и ту проналази и открива смисао свога постојања и развија се у њему осећај да увек препозна грех.

У животним невољама може се реаговати и другачије од избора дроге, дувана и алкохола! Зашто бисмо били добровољно робље, када је нас људе Бог припремио не за пропадљивост, него за вечност - не за пакао, него за рај - не за заједницу са ђаволом, него за заједницу са нашим Творцем!

Сви они који сматрају да човек није ништа друго до "резултат биолошких, психолошких и социјалних чинилаца", свесно себе претварају у робота, негирају своју слободу - ђаво их, тако духовно везане и спутане, лако хвата у своје замке и поробљава.

У греховном стању УМ човеков окренут је само чулима, и непрестано кружи по разноврсним и безбројним стварима видљивог света. Тако раслабљен - изнурен, он губи своју снагу, помрачује сазнање и не може да дође до богопознања, до припадања заједници са Богом, и спасења које је у животу хришћанина крајњи циљ.

СРЦЕ, код грехом поробљеног човека је празно, пусто и без осећаја за свако добро. Оно жуди само за задовољством овога света и зато остаје хладно према Богу - вечној љубави нас хришћана.

И ВОЉА човека у грешном стању бива расејана, и разапета између земних ствари и утицаја страсти (необузданих унутрашњих нагона, пожуда). Својевољно она се одрекла да испуњава вољу Божију, прешла је у самовољу и самоугађање, и тако учинила себе неспособном да влада својим мислима, осећањима и жељама.

Ово је слика огреховљеног човека-зависника, човека ван Цркве и њених благодатних сила (разноврсних дарова Светога Духа). Таквог човека као слабу трску повија ветар страсти, јер је остао без своје слободе и њених оруђа: ума, воље и осећања. Борба са страстима је тада врло тешка и неизвесна, и врло често погибељне страсти побеђују.

Алкохоличар, без чврсте вере и наде на Божију помоћ, зато врло тешко одолева - или никако не одолева - пићу. Пиће му одузима здраво расуђивање и способност да разборито процењује своје поступке. Појављују се у њему бујне похоте и страсти, дивљаштва, подлости и нискости. Нема тог богопротивног дела које пијана особа није у стању да изврши. Сталним пијанством алкохоличар убија и себе и све оне који се налазе у његовој околини. У његовој души нема вере у свеправедног Творца, он не размишља о вечном животу, не чува своју душу и не плаши се да га у пијаном стању не затекне изненадна смрт (уп. Мр 13:36), јер у чему нас Господ нађе у томе ће нам и судити!

Неки алкохоличари, када се отрезне, осећају грижу савести сазнавањем своје кривице, која их притиска и мучи. За такве - ако заиста, истински осете сву мрскост и сву погибељ овог чудовишног порока - још има наде! Уз Божију помоћ и искрено покајање, уз вољу и братску помоћ добрих људи - алкохоличару је могуће да остави пиће и савршено се поправи. Свеблаги Господ ће га сигурно примити као оног покајаног разбојника (в. Лк 23:41-42) и покајаног блудног сина (в. Лк 15:21-22). Најјачи мотив за прекид зависности од алкохола, сасвим сигурно је сазнање да је пијанство велики грех који човека води у смрт, а најмоћнији лек је покајање.

Сопственом вољом и уз Божију помоћ

Нарочито код младих, један од великих проблема данас је наркоманија. Живећи ван Цркве, без осећаја за прави смисао и циљ свога живота на земљи, и без благодатних дарова Цркве кроз Свете тајне, млади - у данашњем људском безумљу - најчешће долазе до духовних криза. Пошто нису у стању да их својим силама преброде, а при томе не призивајући Божију помоћ, они врло лако падају у мреже наркоманије, а из којих није лако изаћи - али није и немогуће. Постепено, несрећни наркоман постаје изнурен и духовно и телесно. Духовни део његовог бића је крајње помрачен, смрт у њему преовладава над животом. Демон дроге, који се у њега уселио, чини да наркоман не преза ни од чега у тренутку кризе, када нема дрогу која би задовољила његову "глад" за њом. За њега тада ништа не представља ни породица, ни љубав, ни пријатељство... Он безглаво јури у свет дрога - у смрт.

Зато је овако духовно поробљеном човеку могуће прићи једино јеванђељским речима. "Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?" (Мт 16:26). Јеванђељске речи могу да загреју срце наркомана и покрену њихове успаване и помрачене унутрашње снаге, те да они својом сопственом вољом и уз Божију помоћ победе своје страсти. Милосрдни Господ неће никада оставити покајаног грешника и онога који се труди на своме путу спасења.

Христос нам је рекао: "Нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање" (Мт 9:13), и "ко претрпи до краја, тај ће се спасти" (Мт 24:13). Милостиви Бог, који дуго трпи и много опрашта, увек ће нам бити на помоћи, а нама остаје једино да, својом слободном вољом, све што је у нама страсно, окренемо у врлинско.

Служитељи и поклоници дувана - идолопоклоници

Никотинизам - тровање пушењем дувана, је још један порок о коме је овде реч. За разлику од дроге, он је потпуно легализован! Пушење се чак популарише (рекламом) и шири - пропагирањем као нешто уобичајено. Оно постаје "имиџ" (представа пред другима о себи) и "нормална" је појава; неки чак тврде да је навика пушења постала њихова друга природа - што је потпуна бесмислица. Наш организам - како је створен 8 саздан - за свој опстанак нема никакву потребу за дуваном!

Какво добро може да донесе дуван, ако његово остављање изазива у човеку несхватљив немир, необјашњиву тугу, нервозу и уопште неспокој? Демон дувана мучи своје жртве и не да им да се отргну од тога греха. Посебно апстиненте (пушаче који се уздржавају или одричу дувана) он саблажњава на сваком кораку, па они који су малодушни и који су слабог карактера прелазе преко дате речи о остављању дувана, и већ под неким изговором прихватају понуђену цигарету.

Иако се доста говори о штетности пушења по здравље људи, то као да слабо допире до ушију пушача. Зависност од пушења пушач из себе може истерати такође покајањем и дубоким сазнавањем да је пушење грех, јер оно поробљава човека, и од пушача чини служитеља и поклоника дувана - дакле, идолопоклоника! Пушачи имају чешће жељу за пушењем него за молитвом - имају, дакле, чешће жељу за служењем демону, него за служењем своме Творцу, Богу.

Никотинизам (зависност од пушења дувана) заиста је велико зло, јер људима одузима снагу воље, и слаби њихову самодисциплину и самосавлађивање. Ово зло, на тај начин, осиромашује човека, јер сваки човек који не може да савлада себе и да господари над својим страстима, је немоћни сиромах. Највећа победа сасвим сигурно је у онога који је успео да савлада себе.

Знак ђаволовог присуства у свету

На земљи ће увек бити искушења, саблазни и безакоња. То је знак ђаволовог присуства у свету - присуство њега, који је први безаконик и изумитељ безакоња. Земља је још место нашег искушавања и наше борбе са злом у себи и око себе. Борба са искушењима у свету доноси нам моралну енергију која нам је неопходна за успешну борбу против зла у себи. Зато Бог и допушта да разна искушења дођу на нас, да бисмо прошавши кроз њих просветлили себе духовном светлошћу, стекли јаку веру, испунили се смирењем, и тако дошли до Божије благодати и спасења.

Алкохол, дрога, дуван и разне телесне насладе јесу велика искушења у разним невољама и несрећама данашњице. У тузи и у духовном растројству и изнурености, пороци се нуде као "замена" за срећу, сигурност, спокојство и мир. А ми направимо другачији избор и савладајмо пороке снагом своје воље, а све уз Божију помоћ.

Не дозволимо, дакле, да нас ђаво уплете у своје замке и направи нас зависницима од ствари, него кроз истрајну борбу са искушењима, молимо Господа да нам подари духовно здравље - стање бе(з)страшћа, које је једини сигуран пут ка спасењу.

"Отрезните се као што треба, и не грешите; јер неки не познају Бога, на срамоту вама кажем". (1. Кор 15:34)

Izvor: pakibitija.com

Greh ne ulazi u usta vec iz usta izlazi.......

Ja zelim nesto sto je tudje...
Cak mi je u glavi i preljuba. Aaaaaaaaaaa, roknucu seeee

Hahaa Bubi.......... ,lepo si me nasmejala.Ti vec imas kandidata?????

Ma... Ja bih, a ne znam da li bi on

Ja sam luda breee, sta ja pomisljam, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Nije greh mastati,a nije greh ni kada ti ulazi,grehota je kada ti izlazi....
koliko si u braku i koje si godiste?

Ahahahahaha, ja mu necu dati da izadje
Ja sam 89. Zajedno sam sa muzem 3god, tj sad ce jos malo 3g.

Jel ti nedostaje nesto u sexu ili bi ovog za promenu a jos i lepo izgleda......
Samo posle je.... nema kajanje...
Obavestavaj kako se odvija situacija....

Ma nedostaje mi i sex, jer od malog jedva mozemo... Al ajd to, nego mi se ovaj bas dja... Tako bih ga gnjavila i ljubila

Kreni u akciju...............zapitkuj ga nesto.........smuvaj ga na finjaka.

Ja sam bila u takvoj situaciji i smuvali smo se bilo nam je super...............ja tada nisam bila u braku a on jeste,ali to je njegova stvar

Ma ja bih svasta, nego uvek dodje samo po pivo uvece, i to na 10sec.
Al evo, dve veceri ga vec nema... Ma ima jedno vece da puknem i da mu kazem da mi se dja

Kakis Bubi...........mozda se trezni

Gresnice...

Bubiiiiiii,ima li frajera danas?