11 dugih tjedana u bolnici

drage moje nije me bilo dugo, prije 2 dana sam došla iz bolnice, i mislila sam na sve Vas na ovom forumu, upravo zbog svih Vas ću objaviti svoju priču, zapravo, jednu tešku borbu iz koje sam Hvala Bogu izašla kao pobednik!
Tako da svaki dan ću pisati po malo!Inače u bolnici sam provela 11 nedelja!
Nakon tih 11 nedelja rodila se moja curica živa i zdrava!Sada imam jako malo vremena za pisanje jer je ona stara svega 9 dana!
Ali, biće vremena i za druženja uz kaficu

U 28 nedelji trudnoće odlazim na pregled zbog plodne vode i to u Osijek jer u Vukovaru je mala bolnica, a i tamo su bolji stručnjaci!Upravo zbog toga jer sam prvu bebu izgubila u 28 ned. trudnoće isto zbog manjka plodne vode!Nakon 3 godine dolazim u iste ned. trudnoće i ponovo isti problem, ne mogu da verujem u šoku sam, dok me dr gleda na UZV - kaže vode ima jako malo, da li ste poneli stvari sa sobom?Ja kažem,NE, dođite sutra u bolnicu sa stvarima!Bože, mislila sam da ću poluditi!Teško sam tu noć spavala...
Stigla sam u bolnicu u Osijek (KBC Osijek) koji će nadalje biti uslovno rečeno moj drugi dom ulazim u sobu (tri kreveta) srednji je moj!nisam još ni ušla u sobu a žene me pitaju koji je vaš problem?Nisam stigla ni da odgovorim a već sam zaplakala, rekla sam, samo malo da dođem sebi pa ću vam ispričati!To je bio prvi i zadnji put da sam zaplakala u bolnici!Sledi moja duga borba za dete.......

već nakon par dana cimerku u sobi hvataju trudovi,puca vodenjak, i to je prvi put da vidim kako to izgleda i koliko je bolno, bile smo budne sa njom do 3 ujutro!
Prima me,i vodi mi trudnoću dr koju sam sama izabrala na predlog moje ginekologinje iz vukovara, a to je dr Muller, nakon jutarnje vizite mi je prišla i rekla:nadam se da vam je jasno da ćete ovde ostati do kraja,rekla sam jasno mi je, a onda je ona rekla trebali bi trudnoću izgurati bar do 32 ned. ili do 35 da beba bude što zrelija, ja sam tada bila 28 ned. mislila sam hoću li izdržati i do 30 ned.

nedelja za nedeljom polako je odmicala, stigoh ja i do te 30 nedelje,,. uvedena mi je odmah po dolasku terapija bez svih nalaza jer se jedan nalaz čekao 6 nedelja a to je neka genska kartica, na osnovu polovičnih nalaza dr mi uvodi terapiju Fragmin 5000J koji nadalje do kraja trudnoće dajem sama sebi u stomak ( sestre su nam pokazale jednom i onda smo morale same ) sigurno se pitate šta je fragmin, to su male inekcije koje si daju žene sa problemom zgrušavanja krvi ili kleksan za (trombofiliju) nakon 6 ned., dolazi nalaz koji pokazuje da na zadnjem genu imam mutacije i 5G polimorfizam, naslednu mogućnost zgrušavanja krvi koju sam nasledila od oca, a on je umro od infarkta (znači isto neka vrsta zgrušavanja krvi) i imamo istu krvnu grupu! Svakih 4-5 dana idem da se vidi Afi na ultrazvuku (plodna voda) stalno je na donjoj granici od (7.5 do 10) idem 2X na CTG u toku dana, dr je zadovoljna, kaže beba se normalno razvija nema zastoja u razvoju, a CTG je odličan... doktorica mi saopštava da ide na godišnj na 2 nedelje ikaže mi nedajte da vas poradjaju,ovo je sve dobro, ja joj kažem zar će mene neko pitati, a ona onako slegne ramenima kao da mi govori:mislim da neće ali nedajte se!!!
Ali ja i moja beba se nismo dale,ona je odlučila da se rodi....tjedni su prolazili došli smo i do 35, tada se na uzv pokazalo još najviše vode do sada (11.5) kaže dr bože vaša posteljica kao da je proradila tek sad pred kraj!!
A fragmin pomaže, to zaboravih reći, boljem radu posteljici, boljem dotoku hrane do bebe, kiseoniku..pa i stvaranju te vode..moja posteljica je počela da zori sa 28 tj..kad sam došla do 35 nedelje moja dr se vraća sa godišnjeg, srećna sam, jer samo u nju sam imala poverenja... CTG pokazuje par trudova u 36 ned.. trudnoće dr govori ako krene porođaj neće ga zaustavljati, ali ti trudovi se pokazuju svega 2-3 dana, dr me pregleda ginekološki i vidi da sam skroz zatvorena..ponovo odlazi na godišnji i kaže mi, carski rez zna napraviti svako, tako da se ne brineš..izgurali ste lepe nedelje..
kad jeotišla preuzela me je šefica tog kata dr Rubin, čekala je nedelju dana da vidi dal ću se poroditi prirodnim putem, ono ništa, neće moja beba van, iako sam osećala sve veći pritisak na dole, baš se spustila nisko, jedva sam hodala..
iduću ned., kad je došla rekla je UZV pa ćemo odlučiti šta ćemo sa vama, uzv pokazuje lošu posteljicu, ali beba se i dalje fino razvija, kad je videla da sam došla skoro do 38 ned. trudnoće došla je jedan dan u sobu i rekla: u petak ste na programu, skoro mi nije ni trebao onaj klistir, iako sam očekivala pomalo mi je to bio šok, iako sam i želela da se porodim carskim rezom..to je bila sreda, 2 dana sam bila onako neispavana, zabrinuta..
U petak ujuto sledi priprema za carski, više sam se bojala stavljanja katetera nego same operacije, sestra koja mi je stavljala kateter bila je mlađa i baš smo postale dobre, znala je da se bojim, sva se bila preznojila, ona me je odgurala u salu, videla sam joj u očima da joj je je jednako teško kao meni, došlo mi je da zaplačem ali nisam, zato mi je celo vreme stajala knedla u grlu!!

Joj ja se najezim pri samoj pomisli da bi morala ostati u bolnici... i ova tri dana koja se ostaju posle porodjaja mi tesko padaju,a ne 11 nedelja! Zaboravices to vremenom,pogotovo pored svoje bebice Kako se zove? Kako je prosao carski? Kako se osecas? Cestitam na bebici,a tebi zelim sto brzi oporavak pa da se kuckamo vise

Svaka tebi cast na hrabrosti i izdrzljivosti. Neka je sa srecom i sve najbolje!

carski sam imala 22.07,2011 . u 8.30 ujutro kada je na svet došla moja mala Helena, 3100 teška i 48 dugačka!zbog carskog smo ostale 7 dana u bolnici + još jedan dan zbog malog žutila!Sada smo kod svoje kuće, mazimo se, hranimo se i uživamo!!
Dobro se osećam, samo što sam jako umorna, moja beba ima veliki apetit pa je stalno gladna u bolnici je jela duplo više od svih beba, imala sam problema sa dojenjem pa sam se izdajala na aventovi izdajalicu i tako joj davala hranu..sada opet sikimo!!Ali opet uz buđenje svaka 2-3 sata koliko ona spava,mnogo sam umorna

Gana...zasluzujes svaku pohvalu za hrabrost i izdrzljivost....
Rasplakala si me....Jedna si od jakih i borbenih majki koje su spremne na sve zbog svog deteta...
Neka je Helena ziva i zdrava i neka krka samo,i treba.....

Svaka cast Gana Nek vam je sa srecom Uzivajte ;)

maca ::Gana...zasluzujes svaku pohvalu za hrabrost i izdrzljivost....
Rasplakala si me....Jedna si od jakih i borbenih majki koje su spremne na sve zbog svog deteta...
Neka je Helena ziva i zdrava i neka krka samo,i treba.....

Potpisujem

hvala vam, ništa manje ne bi ni vi učinile za svoje bebe!!Kad sam ušla u svoju kuću nakon 2,5 mes., osećala sam se tako čudno i izgubljeno, najsvetlija boja hodnika bila mi je tamna, u dnevnoj jaka narandzasta mi je parala oči, pomislih kao da nikad nisam bila ovde!!U mojim očima bilo je sivilo bolnice.......na svu sreću došao je i tome kraj, sada ja i Helena uživamo u svom domu, tajo je sa nama,pomaže nam, napokon sam srećna, al zaista srećna!Iako ustajem svakih 2-3 sata, ponekad i 1 sat,obožavam je, nisam mogla da verujem da se to malo stvorenje tako voli!!A voli se neimerno, za to reči ne postoje!!
Hvala vam na podršci!! Jednom prilikom pričaću malo o slučajevima koje sam sretala u bolnici.... ima i tu mnogo čega,tužnog ali i veselog

Joj Gana,sva sam se najezila! Uzivaj sa svojom malenom,zasluzile ste! Puno poljubaca!!!

gana nemam reci kojima bih ti opisala koliko si me dirnula svojom pricom...svaka ti cast,prava si,borbena,brizna i jaka zena i majka...neka ste obe zive i zdrave sto godina....

Uzivajte, i cuvajte jedna drugu