Vladika Nikolaj

Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. U periodu posle Drugog svetskog rata njegova dela su bila zabranjena za štampanje u Jugoslaviji. Tek kasnih osamdesetih godina ona počinju ovde ponovo da se štampaju, pre toga su uglavnom štampana u dijaspori zaslugom episkopa Lavrentija, a zatim ovamo prenošena.

Misli o dobru i zlu
ДУША ПРЕТЕЖНИЈА ОД ТЕЛА

Време је тица, која те кити шареним перјем, но, која ће доћи и да почупа своје. Ако будеш сувише везао душу своју за перје, време ће ти с перјем и душу очупати. Ах, како ће тада ружна бити нагота твоја!

БОГ НАЈВЕЋИ ТОЧАК
Велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће.
Што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме. Ово важи како за ствари тако и за људе.
Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се обим не види, нити се Његов ход чује од множине и ларме малих точкова.
Но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и земља. И при тој изненадној и реткој визији душа осећа неисказану радост.

БЕЗБОЖНИК ЈЕ СЕБИ ЏЕЛАТ
Кад се човек окрене лицем к Богу, сви путеви воде Богу. Кад се човек окрене лицем од Бога, сви путеви воде у пропаст.
Ко се одсутно одрече Бога, и речју и срцем, тај не може ништа у животу учинити, што не би водило његовом потпуном разорењу и телесном и душевном.
Зато се не жури да тражиш џелата безбожнику. Он га је нашао сам у себи, поузданијег него што му га сав свет може дати.
ЋУТАЊЕ
О три предмета не жури да говориш: о Богу - док не утврдиш веру у Њега, о туђем греху - док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану - док не сване.
НЕ ПОНЕТИ СЕ МУДРОШЋУ
Не понеси се мудрошћу.
Ни туђом, јер није твоја.
Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много.
Ниједна лампа не гори док се не долива.
Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.
ИСТИНА СЕ ОТКРИВА ЉУБАВИ
Тражити истину, значи тражити предмет љубави.
Тражити пак, истину као оружје, или тражити је ради употребе, значи тражити истину ради прељубе. Ко тако тражи истину, томе истина баца кост, коју тражи, али сама се скрива од њега иза зидова од три света. Иза зидова, душо, од три света!
ШТО ГОД ТКАШ, ВЕЗУЈ КОНЦЕ ЗА НЕБО
Сва дела твоја, која учиниш, не у име неба и без дозволе неба, донеће горак плод, јер их небо неће облити својом благодатном кишом ни обасјати својом животворном светлошћу.
Што год намераваш, ослушни савет неба.
Што год ткаш, везуј конце за небо.

У ДРУШТВУ И У САМОЋИ
Уколико се год мудрији показујемо пред људима, утолико се луђи осећамо пред самим собом.
Уколико год више истичемо пред људима своје врлине, утолико се јаче истичу пред нама самимa одговарајуће слабости и пороци.
Један војник исповедио је свом пријатељу, да кад год је у друштву истицао и описивао своје јунаштво у рату, у његову свест неодољиво су се тискале слике свију његових пораза и кукавичлука у животу.

СТРАХ ОД СЕБЕ
Ко се никад није уплашио себе самог, тај не зна за страх. Јер сва чудовишта спољашња, којих се човек страши, налазе се унутра у њему и то у неразблаженој есенцији.
Постоји некаквa бездан у нама, над коју када се човек једном наднесе остаје до смрти задивљен и устрашен. Сви светови могу стати у ту бездан и не испунити је. И са свима нашим именовањима та бездан - душа, ум, воља, осећаји, ефекти, страсти, унутрашњи човек, словесност - бездна остаје неисказана, неопредељена и безимена.
Човек се простире донде докле се његова глад простире. Простирање једног дивљака иде докле и поглед његових очију. Простирање једног вишег духовног човека иде далеко из граница васколиког света. Нека се сва васиона претвори у једну трпезу и сви њени дарови изнесу на ту трпезу, један виши духовни човек устаће иза трпезе. Јер она је као и "богодељна" за убожјаке духовне, цела ова китњаста, свадбена васиона. Она и не постоји за то, да засити глад, него да створи глад. Како може она заситити глад једног вишег човека? Како може она заситити онога, коме је она и створила глад?

ПОГЛЕД
Очи су тачка сусрета душа, казао је један мудрац. Погледом се душа упија у душу. Поглед је као лампа, с којом ми улазимо у туђу душу, да је испитамо и познамо.
Кад погледамо слепцу у лице, ми узалуд тримо тачку сусрета, и осећамо при том неку мистерију, која нас мори као кад чујемо жубор реке понорнице под ногама, или као кад видимо кућу без прозора.
Поглед је врло јак коноп, којим природа везује човека за себе. Чулном човеку сва се природа представља једино у формама. Он се зауставља код сваког предмета и његово чуђење пада на сваку форму. Духован човек пак, растапа огњем свога ума све форме у некакав првобитни елемент и чуди се над тим јединим елементом. Но и ово је само почетак духовности.
САСТАВ ОВОГА ЖИВОТА
Овај живот не би се могао замислити без трога: Среће, несреће и смрти. Нешто среће, нешто несреће и смрт омогућавају овај живот.
Морална хемија овога света још је чуднија од физичке хемије.
Срећа је дар Божији, несрећа допуштење Божије, а смрт победа Божија.
Стална срећа, без примеса несреће, постала би безбојна и досадна. Стална несрећа, без смрти, учинила би овај живот паклом без излаза. У срећи људи неће-хоће да се сете Бога; у несрећи хоће-неће да се сете Бога, а у смрти морају да се сете Бога.

БЕДНОЋА И ПРАЗНИНА
Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.
ЧИМЕ СЕ ХВАЛИШ?
Чиме се хвалиш?
Златом? То исто злато држала је планина у себи и није се хвалила.
Оделом? Ту исту свилу носила је гусеница у себи и није се хвалила.
Здрављем? Још боље здравље има вук у гори, но не хвали се.
Апетитом? Мравојед с апетитом једе мраве до смрти, а потом мрави њега једу.
Срећом? Гле, лисица је неповерљивија према срећи. И кад стоти пут успе да ухвати кокош, она у страху ослушкује с које ће стране пући пушка.
Коњима? Како можеш високо мислити о својим коњима, кад они не мисле високо ни о себи, нити - о теби?

НЕ ВЕРУЈ СРЕЋИ
У богатству мисли, како ћеш с достојанством сносити сиромаштину. У срећи мисли, како ћеш с достојанством сносити несрећу. Када те људи хвале мисли, како ћеш с достојанством сносити њихове поруге.
А целога живота мисли, како ћеш с достојанством умрети.
ВЕРА И ВЕРА
Што год више неверовања у неверујућих то јача вера у верујућих.
Изгнавши добру веру из себе неверујући остају са злом вером. Изгнана пак добра вера из њих невидљивим путевима претходи у верујуће.
Изгнавши злу веру из себе верујући остају само са добром вером. Изгнана пак зла вера из њих невидљивим путевима претходи у верујуће.
Што год зла вера добија у множини то добра вера добија у јачини. И обратно.
И тако од увек до увек иста је мера вере у свету.
Не бој се, дакле, за веру у Бога. Никад се не бој онога чега се Бог не боји.

ЧУДО
Добро дело је чудо, које два срца чини срећним. Зло дело је одсуство чуда, које два срца суши.
Гле, нико не говори о чуду, када се трава суши, а сви говоре о чуду, када трава расте.

БОГ И ПРИРОДА
Бог ствара, природа гради.
Бог ствара и мајсторе и материјал, и мајстори су један другом материјал. Но, ни мајстори ни материјал не могу ништа саградити без непрестане, свеприсутне помоћи Творца.
Питати: Где је Бог више присутан у природи, споља или изнутра, значи колико и питати: Где је вода више мокра, споља или изнутра? Или, где је со више слана, споља или изнутра? Или, где је мед више сладак, споља или iznutra ?
ИЗМИРЕЊЕ СА СУДБОМ
Шта значи "измирити се са судбом"?
Прво значење: као во, беспомоћно и безпротестно ићи на кланицу смрти.
Друго значење: као измучен син журити радосно преко смрти, као последње препреке у наручје оцу.

СУЈЕТА
Као што трешња не доноси плода пре него отресе цвет, тако ни човек не може донети плода духовног док не отресе са себе телесну сујету и спољашње кинђурење.

ОД БОГА СЕ НЕ ПОБЕЖЕ
Ако бегаш од Бога, он те неће јурити, али ће те чекати.
Којим год путем ходиш, срешћеш Бога. Но, ако не будеш познао Бога при сусрету, твоје путовање пратиће чамотиња, као путовање ка гробљу.
На која год врата куцаш, Бог ће ти отворити. Ако ти Бог не отвори, ниједна ти се врата неће отворити.
Познање живога Бога има као прву грандиозну последицу, надмоћ живота над смрћу. Непризнање Бога има као прву страшну последицу надмоћ смрти над животом. У првом случају може се рећи: све ово светлуцање живота кроз таму смрти завршиће се једним величанственим пожаром живота, у коме ће смрт сагорети. У другом случају може се рећи: сва ова насиља смрти над нејаким искрама живота завршиће се непокретном тамом и тишином, у којој ће се смрт вечно одмарати.
Ако избришеш Бога из васионе, избрисао си разлику између живота и смрти, и предао си се смрти, дефинитивно уништење све и сва од обале до обале времена и пространства.
Залуд бегаш од Бога, не можеш се сакрити. Он те истина неће гонити, али ће те чекати. Но, он те неће чекати само на месту где си га ти оставио, он ће те чекати на свим линијама и угловима света.
Лакше ћеш протрчати испод месеца него мимо Бога. Заиста, лакше ћеш побећи од ваздуха, него од Бога.

НИЈЕ СВЕ ЛАЖ
"Овај свет је лаж"! - Није истина.
Ако је у овом свету лисица лаж, лав није лаж. ако је змија лаж, во - зар је?
Ако је у овом свету мајмун гад, коњ није гад. Ако је скорпија гад, славуј зар је?
Ако сматраш човечанство менажеријом, ипак ћеш имати избора.
Ако не желиш лаж, имаћеш друштва; ако презиреш гад, никад нећеш бити сам.
РАЗУМ И СРЦЕ
Кад сам разум прави рачун, срце се претвара у плачљив сунђер и брише. Кад само срце прави рачун, разум се претвара у плачљив сунђер и брише. А црна табла душе жудно чека све ново и ново писање у страху, да не пође у други свет - без рачуна.

РАЗНИ ЉУДИ
Питам чулног човека: Ко си ти? А он одговара: Ја сам ја. - И мисли на своје тело.
Питам мисаоног човека: Ко си ти? А он одговара: Два странца видим у себи, и ја се пробијам између њих, гостујући час у једном час у другом. - И мисли на инстинктивну и свесну душу своју.
Питам духовног човека: Ко си ти? А он одговара: Има неко у дну душе моје, пружам руке да га дохватим, но видим, да би ми зато требале руке дуже од васионе. Питај њега ко сам ја?.
ПРИРОДА ЈЕ ПРИЈАТЕЉ
Природа је пријатељ, а не непријатељ. Она је створена да буде друг и помоћник човеку, а не роб и крвник.
Људи, који природу чине робом, чине је непријатељем и крвником.
Код нас на Балкану још је преостало нешто од старог поштовања природе и милости према природи. Још дотрајава обичај - недавно општи на Балкану - да када сељак хоће да сече дрво, или коси траву, или коље стоку, он се прекрсти и каже: Прости Боже!
Народи, који су огласили рат природи на живот или смрт и који су измислили и непоштедно применили бруталну девизу "експлоатација природе", навукли су и навлаче на себе безбројна зла. Јер ко раскине своје пријатељске односе с природом, раскида их неминовно и са Богом.
ВЛАДАЊЕ СОБОМ
Људи, који не могу владати својим срцем, још мање могу владати својим језиком.
Људи, који не могу завести мир у срцу свом, још мање могу завести мир у држави.
Људи, који не могу видети свет у себи, још мање могу видети себе у свету.
Људи, који не могу учествовати у туђем болу, још мање могу учествовати у туђој радости.

РАСТОЈАЊЕ
Држи све ствари на одговарајућем растојању, само душу приближуј што више Богу.
Ако проспеш воду на ватру, нећеш имати ни воде ни ватре.
Ако пожелиш туђе, омрзнућеш своје и обоје ћеш изгубити.
Ако се приближиш слушкињи колико и жени, нећеш имати ни слушкиње ни жене.
Ако често пијеш за туђе здравље, изгубићеш своје.
Ако непрестано бројиш туђе новце, све ћеш мање имати своје. Ако непрестано бројиш туђе грехе, твоји ће се множити.
Ако гониш и стигнеш лисицу, вратићеш кокош, но ако гониш и стигнеш медведа неће се вратити ни кошница ни - ти.
ИЗМЕЂУ ЧОВЕКА И БОГА
Што је човек ближи Богу, то му се Бог чини већим, а човек мањим; што је човек даље од Бога, то му се човек чини већим, а Бог мањим.
Постоји једна раздаљина између човека и Бога на којој се човек губи, а Бог остаје; и постоји друга једна раздаљина, на којој се Бог губи, а човек остаје.
Одрицање Бога не доказује савршено ништа о Богу него показује дужину раздаљине између одрицатеља и Бога. Када један одрицатељ Бога поверује поново у Бога тиме показује само да је дужина раздаљине између њега и Бога скраћена.
Да би један човек дошао до сазнања о пирамидама египатским, мора или поверовати онима, који су били у непосредној близини пирамида, или мора сам доћи у непосредну близину пирамида. Трећег начина нема.
Тако и сваки човек може доћи до сазнања о Богу или верујући онима, који су стајали и стоје у непосредној близини Бога, или мора се потрудити да сам дође у непосредну близину Богу.
Теби изгледа смешан и жалостан онај, ко одриче постојање пирамиде на том основу, што он лично није видео пирамиде? Још смешнији и жалоснији изгледа онај ко одриче Бога на том основу. Смешнији и жалоснији изгледа овај други од оног првог зато што:
Прво, јер пирамиде се могу лично познати само на једном месту у целом свету, док се Бог може лично познати на сваком месту широм целог света и друго, јер хиљаде и хиљаде пута већи је број оних сведока који су лично познали Бога, од броја оних који су лично познали пирамиде.
НАЈДОСАДНИЈИ ДРУГ
Друговање духовна и телесна човека једва је што угодније и дуготрајније од друговања овце и шакала.
Ако си духован човек, нико ти не може бити досаднији друг од човека, који највише воли да говори о стицању богатства и телесним уживањима.
Ако си богаташ и највише волиш да говориш о богатству и телесним уживањима, нико ти не може бити досаднији друг од човека духовна, који говори о Богу и души.
Духовни човек никада, ни у животу ни на самрти, неће пожелети друштво телесног човека, нити ће се икад покајати што није следовао саветима овога. А телесан човек пожелеће, ако не пре, а оно на самрти друштво духовног човека и покајаће се што није следовао саветима овога.
КАЗНА
Ко се огреши о свет физички, бива кажњен физички.
Ко се огреши о свет морални, бива кажњен физички и морално.
Ко се огреши о свет духовни, бива кажњен физички, морално и духовно.
Тако: ко баци прашину унаточ ветра, прашина му се враћа у очи.
Ко се криво закуне, трпеће тамницу и доживеће презрење од синова својих.
А ко се наруга Богу и Његовим светим ангелима, биће шибан најоштријим телесним и моралним бичевима и завршиће свој живот или злочином или помрачењем ума.
Једино што човека може спасти од неминовних казни за грех, јесте покајање и самокажњавање.
УВРЕДА МАЈЦИ
Кад неко пљуне у лице детету у колевци, дете само на лицу осети пљувачку. Но, главна тежина увреде пада на срце мајке детиње.
Ко ћуши дете, дете ће осетити само нешто физичког бола. Но сав отров и обим бола познаће срце мајчино.
Исто тако: ко згреши против створења створитеља, створење ће осетити само нешто бола од стреле греха, али ће се сва стрела са целим отровом својим задржати у срцу Створитеља. Као што гром летећи из облака кроз ваздух само уздрма ваздух но запали дрво! Но, дрво би могло рећи: ах, како ме расцепи и сагори!
Заиста је тако и са грехом. Човек осети од нанетог му греха само мањи или већи потрес, а Бог осети удар и огањ греха.
Зато онима који гледају а не виде, грех се чини ништа, или нешто мало, или нешто природно. Јер главни ужас и огањ греха сручује се на њих - шта би од њих тада било? - него на Бога.
А Бог, по неисказној љубави према створењу своме прима сав ужас и огањ греха на себе. И по неисказаној сили својој може уништити грех и сав пород греха. Јер опростити грех за Бога је исто, што и уништити грех.

О три предмета не жури да говориш: о Богу - док не утврдиш веру у Њега, о туђем греху - док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану - док не сване.

Jako lepo receno