Drago kamenje: Predmeti divljenja i čežnje

od Maja. Sub Sep 11, 2010 11:29 am

Lepota, magija i simbolika dragog kamenja. Dijamanti simbolišu hrabrost i nepobedivost. Safir planetu ljubavi Veneru. Biseri toliko savršeni da se ne obrađuju

Samo jedan pogled na drago kamenje dovoljan je da probudi divljenje i čežnju za njim, zato je oduvek fasciniralo ljude. Toliko, da su bili spremni da zbog njih vole i mrze, ubiju, izdaju, kradu i ratuju, učine apsolutno sve da bi došli u posed kamenčića svetlucavog sjaja koji skrivaju tajnu kosmosa. U njima se odslikavaju dugine boje, plavetnilo neba i mora, žar vatre, mesečev i sunčev sjaj.
Boje dragog kamenja imaju čudesnu simboliku. Crvenom se iskazuju ljubav i strast, zelenom divljenje i lepota, plavom vernost i prijateljstvo, žutom poštovanje, ljubičastom dobre namere i zdravlje, belom nevinost, crnom moć i snaga...
Dragulji su se formirali milionima godina, kroz vekove su opstajali kao nemi svedoci istorijskih događaja i ljudskih sudbina. Njihov blistavi sjaj utkan je u temelje velikih kraljevstava, oko njih si se "plele" najveće ljubavi, porodične tajne, misterije i legende, kao i čudotvorna isceljenja i prokletstva. Donose i sreću i nesreću, veruje se da "pamte" događaje, privlače i emituju energiju, upozoravaju na opasnost, šalju kosmičke poruke. Priroda ih je spontano stvorila, a vešti juveliri brušenjem im podarili posebnu lepotu i vrednost.

DIJAMANT
Stari Rimljani su verovali da su to zvezde koje su pale sa neba, a stari Grci im tepali “adamas” - nepobediv, večan. Platon je pisao o njima kao o živim bićima sa božanskom dušom, u srednjovekovnim ratovima krasili su ruke vojskovođa koji su verovali da će ih na bojnom polju zaštititi od smrti. Dijamanti su najčešće bezbojni, ali mogu da budu i žuti, narandžasti, ružičasti, plavi i zeleni, dok su crveni primerci veoma retki. Najtvrđi su među dragim kamenjem i simbolišu hrabrost i nepobedivost. Bili su simbol prestiža u svakom društvu, a francuski kralj Luj XIV je čak izdao zakon koji je svima zabranjivao da ih nose, osim njemu?! Zbog svoje vrednosti, magije i bogate istorije mnogi su dospeli u legendu. Najveći je "Velika zvezda Afrike", slučajno ga je pronašao rudar u Južnoj Africi 1905, prvobitno je imao 3.106 karata i poklonjen je kralju Edvardu VII za rođendan. Bio je preveliki da bi se nosio kao nakit, pa je isečen na devet delova. U trenutku zasecanja juvelir se onesvestio od uzbuđenja. Dijamant "Orlov" od 300 karata nosila je carica Katarina Velika, nazvan je po njenoj najvećoj ljubavi, oficiru Grigoriju Grigorijeviču Orlovu. Postoji sumnja da je to zapravo dijamant “Mogul” ukraden iz statue hindu božanstva. Dijamant “Regent” imao je 401 karat kada je pronađen 1701. godine, krasio je krunu Luja XV, a zatim rukohvat mača Napoleona.
Veruje se da dijamanti mogu da izleče mnogo bolesti, naročito pluća, uho, grlo, nos i oči.

RUBIN
Naziv mu potiče od latinske reči rubens (crvena), u Indiji ovaj kamen zovu i "ratnaraj" - kralj dragog kamenja. Asocira na ljubav, strast, i moć, po tvrdoći je odmah iza dijamanta i oduvek je bio rezervisan za članove aristokratije. Može da ima narandžastu i ljubičastu nijansu, ali rubin crven kao krv smatra se najvrednijim. Emituje vrelu energiju, pomaže kod problema sa srcem, krvnim sudovima i žlezdama, kod anemije, malaksalosti i depresije, prehlade i loše cirkulacije. Jača imunitet i vraća fizičku snagu. Stari narodi su verovali da rubin produžava život.

SAFIR
Persijanci su bili ubeđeni da je raj boje safira. Prozirno plava boja ovog vrednog kamena najčešće se vezuje za nebo, pa se zato smatra simbolom mudrosti, poštenja i dobrote. Latini su mu tepali “safiru” (plavi), iako ga ima u različitim bojama. Snažno utiče na intuiciju, jača prijateljstvo i omogućava da realno sagledate svet oko sebe. Produbljuje duhovnost i donosi miran san. Blagotvorno utiče na kožu, psihu i nervni sistem, bubrege i bešiku. Budisti u Indiji ga smatraju najdragocenijim od svih dragulja. U doba Rimskog carstva bio je simbol svetog Pavla, a od srednjeg veka u svoje prstenje su ga ugrađivali katolički nadbiskupi i pape. Odslikava planetu ljubavi Veneru, zato se zove i kamen ljubavi. Žene su oduvek gledale u safir jer su verovale da menja boju ako im partner nije veran.

SMARAGD
Njegov zeleni sjaj ostavljao je bez daha egipatske faraone, a najstarije nalazište je oko Crvenog mora. Inke su ga smatrale svetim kamenom, a u indijskim svetim knjigama zapisano je da donosi sreću i blagostanje. Današnji naziv je od grčke reči samargdos - zeleni kamen, koji simboliše proleće i rađanje života. Pojedini primerci vredniji su i od dijamanta. Pozitivno utiče na čulo vida, pamćenje, imuni sistem, vitak stas i varenje. Osim toga, jača veru i nadu, razvija dobre odnose među ljudima, donosi sreću i plodnost. U sebi skriva tajnu i lepotu reka, jezera, mora i okeana. Pozitivno utiče na raspoloženje, pomaže kod visokog krvnog pritiska, glavobolje, gripa, opekotina. Rimski imperator Neron je borbe gladijatora posmatrao kroz smaragd da bi smanjio uzbuđenje.

BISER
Prefinjene lepote, biseri su uvek predmet čežnjivih uzdaha, posebno im se dive žene. Nastaju u školjkama i emituju hladnu energiju meseca i morskih dubina. Toliko su savršeni da im nikakva obrada nije potrebna. Pripisuju im se magične moći. Hrišćanima su bili simbol nevinosti i savršenstva. Uglavnom se vezuju za brak i obred venčanja. Drevni narodi su mislili da su suze bogova i da štite od zla. Mogu da budu beli, srebrni, roze i crni. Prema legendi, Kleopatra je zavela Marka Antonija kada mu je rastopila dva bisera u vinu. U terapeutske svrhe koriste se za sniženje temperature, kod astme, kašlja, bronhitisa, reume, upale bubrega, kamena u žuči, reguliše mesečne cikluse. Žene su ih stavljale verujući da će im vratiti mladost i lepotu.

ISTORIJA
Praktično oduvek kristali su bili cenjeni i u svim kulturama zauzimali počasno mesto. Spominju se u legendi o Atlantidi, njeni stanovncii su ih koristili kao osvetljenje. Temelje zidina svetog grada Jerusalima krasili su safiri i smaragdi, a Persijanci su verovali da zemlja počiva na džinovskom safiru koji je obojio nebo. Stari Kinezi su 5.000 godina p.n.e. razvili jednu od najpoznatijih metoda lečenja pomoću kristala koja je aktuelna do danas, a kao zaštitu od bolesti i zla vezivali ih za ljubav i sreću. Američki Indijanci su se, takođe, isceljivali pomoću dragog kamenja i ostvarivali kontakt sa univerzumom. Verovali su da je u njima, u zavisnosti od toga koje su boje, snaga planina, mora, sunca, meseca, vetra, kiše ili drveća.

PROKLETSTVO
Najpoznatiji ukleti dragulj je plavi dijamant “Houp".
Prema legendi, nekada je krasio čelo hindu božanstva, a sveštenika koji ga je ukrao zadesila je mučenička smrt. Dijamant od tada prati glas da donosi nesreću i smrt vlasniku. Francuski trgovac Žan Batist Tefernije kupio ga je na putešestviju po Indiji, prodao ga kralju Luju 14 i vratio se u Indiju gde su ga rastrgli besni psi, a njegov sin je izvršio samoubistvo kada je saznao za to. Francuski kralj je smanjio dijamant da bi ga nosio kao nakit, a draguljar koji ga je obrađivao naprasno je preminuo.
Kraljev ministar ga je pozajmio za bal, ali je optužen za proneveru i ubrzo umro u zatvoru. Princeza De Lambel često ga je nosila, a tokom pobune naroda u Parizu pretučena je na smrt. Kralju Luju 14. umro je sin jedinac, dva unuka i dva praunuka, postao je toliko omražen da je narod priredio slavlje kada je umro u ogromnim dugovima. Dijamant je ostao u vlasništvu francuske krune, poslednji su ga nosili Luj 16. i Marija Antoaneta pre nego što su okončali na giljotini. Kamen je neko vreme posedovao i engleski kralj Džordž IV, a pre nego što je umro u siromaštvu prodao ga je londonskom bankaru Henriju Tomasu Houpu, po kojem dragulj nosi ime.
Nesreće su se nastavile, bankar je izgubio i bogastvo i potomke. Naredni vlasnik Žak Kolet je izvršio samoubistvo, dijamant je posedovao i ruski princ Ivan koji je ubijen. Turski sultan ga je 1908. godine kupio za najdražu konkubinu koju je posle nekoliko meseci ubio, a potom je svrgnut s prestola. Naredni vlasnik je poginuo sa celom porodicom kada mu se prevrnula kočija. I američkog tajkuna Neda Meklejna zadesile su nesreće pa je dijamant prodao jednom juveliru, a ovaj bogatoj Amerikanki Evelin Volš. Iako nije verovala u prokletstvo, doživela je tragičnu smrt brata, sina, kćerke, dok joj je suprug umro u ludnici. Zlokobni "Houp" danas se nalazi u američkom Institutu u Vašingtonu, reditelj Džejms Kamerun je, inspirisan njime izmislio priču o dragulju “Zvezda okeana” u filmu “Titanik”.

Večernje novosti