Možete li da razmazite bebu?

Ako beba u prvim nedeljama života stalno kenjka između obroka, umesto da mirno spava, i vi morate da je uzmete u naručje da bi se umirila, nameće vam se pitanje da li ćete je razmaziti.

Prvih meseci, pa ni prvih šest meseci, ne morate mnogo da brinete oko toga. Tako mala beba se zbog nečega oseća loše. Ako prestane da plače kada je uzmete i nosite, verovatno joj prija topli pritisak na stomačić, pa bar privremeno zaboravlja na bol i napetost.

Nije verovatno da beba u prvim mesecima života očekuje da ćete joj pritrčavati kad god zaplače ili bar zakenjka. Sasvim male bebe nemaju sposobnost predviđanja. One ne uočavaju vezu između plakanja i pažnje koju dobijaju od roditelja. Nisu u stanju da planiraju da plaču sve dok im se ne ispuni želja, što je ključna osobina razmaženog deteta.

U ovom periodu novorođenčad stiče osećaj osnovnog poverenja (ili nepoverenja) u svet. Ako se njihovim potrebama blagovremeno i sa ljubavlju izlazi u susret, počinju da osećaju da je svet mesto gde se dešavaju lepe stvari, a loše se brzo popravljaju. Čuveni psihijatar Erik Erikson je smatrao da je ovaj osećaj osnovnog poverenja suština bebinog karaktera. Prema tome bebu u prvim mesecima ne možete razmaziti.

Sa šest meseci – pažnja

Kada beba napuni šest meseci, grčevi i ostali uzroci fizičkih neprijatnosti su iza nje. Prirodno, neke bebe, koje su zbog grčeva dosta držane u rukama, žele da se to nastavi. Ako majka ne može da podnese da beba plače ni minut, već je odmah uzima i dugo nosi, njena beba će sa šest meseci plakati čim je spusti u krevet. Majka je ozlojeđena takvom torturom, ali ne može da podnese bebin plač. Beba oseća majčinu napetost i ozlojeđenost, pa se i ona oseća neprijatno. To predstavlja početak borbe za prevlast.

Roditelji razmaze bebu

Roditelji lakše razmaze svoju prvorođenu bebu. Oni su mesecima opčinjeni bebom. Skloni su da na nju projektuju nade i strahove koje imaju u pogledu sebe. Tu je i zabrinutost, pa roditelji moraju da učine nešto čim beba zaplače. Međutim, nisu uvek sigurni šta je najbolje učiniti. Sa drugom bebom su već iskusniji i znaju da deci ponekad mora nešto da se uskrati. To je za njihovo dobro i zbog toga ne osećaju grižu savesti, jer znaju da postupaju ispravno.

Neki roditelji lakše razmaze dete nego drugi – na primer, roditelji koji nemaju poverenja u sopstvene vrednosti pa dobrovoljno robuju detetu; roditelji koji su dugo čekali dete; roditelji koji su se postideli zato što su se nekada naljutili na bebu, pa sada pokušavaju da se iskupe; roditelji koji osete bes ili krivicu svaki put kad beba zaplače i ne mogu da podnesu tenziju; roditelji koji su usvojili bebu i smatraju da treba da ulažu nadljudske napore da bi se dokazali kao roditelji; roditelji koji su studirali dečju psihologiju ili se profesionalno bave time, pa osećaju dvostruku potrebu da se dokažu kao dobar vaspitač.

Koji god je razlog, svi ovi roditelji su spremni da žrtvuju svoju udobnost i odreknu se svojih prava davanjem bebi sve što potraži. To nebi bilo strašno da beba zna za granice. Postojanje granica bebu smiruje i teši, a te granice treba roditelj da odredi. Ako roditelj uvek uzima bebu kad se ona uzvrpolji, beba počinje da misli da je strašno ako je roditelj odmah ne uzme.

Što se više roditelj potčinjava detetu, ono više zahteva. Roditelj se oseća kao rob i počinje da se ljuti. Kasnije zbog toga oseća krivicu i ponovo ustupa pred zahtevima malog tiranina.

Kako popraviti svoje greške

Roditelj može da ispravi svoje greške i to što ranije otkrije problem, lakše će ga rešiti. To nije lako jer treba da se stegne srce i kaže bebi ne i postave granice. Biće lakše ako roditelj zna da je to mnogo važnije za dete, nego za njega, jer će ono zbog razmaženosti kasnije dolaziti u sukob sa svetom. Prevaspitanje je za detetovo dobro.

Napravite raspored poslova koje ćete obavljati kad je beba budna. Kada se rasplače vi joj prijateljski ali odlučno kažite da trebate nešto da radite i uzmite to da radite. Beba možda neće razumeti šta ste rekli, ali će razumeti ton vašeg glasa i vašu nameru.

Onda kada ste vi to isplanirali uzmite da se igrate nešto sa bebom. Sednite pored nje sa nekim igračkama ali je ne uzimajte u ruke. Ako plače i pruža ruke da je uzmete, vi ustanite i opet se latite nekog posla. Ako bebu uzmete u ruke sve će se vratuti na staro. Beba će brzo ukapirati šta se od nje očekuje.

Najteže će vam biti prvog sata prvog dana, ali izdržite za bebino dobro. Na taj način ćete malo po malo pomoći detetu da izgradi tolerantnost prema frustraciji. Ako je ne stekne u najranijem detinjstvu kasnije će to za njega biti mnogo teže.

Jooj bree,pa zamislite da mi onako sa uplakaniim okicama i ispruzenim rukicama trazi da je uzmem a ja se okrenem da radim nesto ja to ne bih mogla...

Nisam ni ja Miss ali nemoj to da te prevari,sve oni znaju,za cas se naviknu i posle tesko tebi

Dete se vaspita od rodjenja,i ako se tada napravi propust,nikada se vise ne moze nadoknaditi,treba mu pruzati bezuslovnu ljubav uvek,ali i vaspitanje i disciplinovanost,cilj je da se postigne da dete u svakom trenutku zna i oseca da ga roditelj voli,i pored toga sto ga vaspitava na jedan odredjen nacin,povisava ton,ne dozvoljava odredjene postupke...

Bas tako,od malih nogu moraju znati za rad red i disciplinu.Razlika izmedju mene i brata je 8 god,i uvjek je bio mezimce,dvije sestre ga mazile,popustale mu.Uvjek smo govorili,ma ima vremena radice,nek uziva dok je mali.E vraga sad je za njega rad nepoznata rjec.Strasno je lenj.

Naravno da moze ali smatram da treba maziti svoje dete i poklanjati mu svu paznju...Treba ograniciti dopustanje i povladjivanje jer i kada imaju par meseci oni su prefrigani....
Kao sto kaze Brana,pocnes da uvodis disciplinu jos po rodjenju....