Zadnje teme
» Caskanje uz kaficuod Bubica Pet Feb 02, 2018 11:20 pm
» Namestanje zeludca, materice...
od milica30 Ned Mar 12, 2017 2:21 pm
» Trudnoća po nedeljama - drugo tromesecje
od Tina Ned Feb 05, 2017 3:50 pm
» Hemoroidi
od Nensy85 Čet Feb 02, 2017 1:20 pm
» Trazimo uzrok poteskoca u zatrudnjivanju
od Nensy85 Čet Feb 02, 2017 1:02 pm
» Kako zamisljate sebe za 10 godina?
od Charlize93 Sub Jan 28, 2017 5:55 pm
» Cekamo rode :)
od Tina Pon Jan 23, 2017 6:21 pm
» Pohvalimo se nasom decom
od Tina Sub Jan 21, 2017 11:00 pm
» Razvod
od Bubica Čet Sep 10, 2015 10:22 am
» Prelepa zenska i decija garderoba
od Doktorka Pet Dec 05, 2014 3:30 pm
Preporucujemo teme:
Teme za caskanje:
Cekamo rode :),
Caskanje trudnica,
Caskanje mamika
Zatrudnjivanje:
Hrana koja povecava plodnost
Trudnoca:
Prvo tromesecje,
Drugo tromesecje,
Trece tromesecje
Porodjaj:
Nakon porodjaja, Vasa porodjajna pricaSpreciti rak dojke ishranom
Strana 1 od 1
Spreciti rak dojke ishranom
Sprečite rak dojke ishranom PDF Ispis E-mail
Zdravlje žena
Ponedeljak, 24 Oktobar 2011 00:00
U nastajanju raka dojke učestvuju brojni faktori, nasleđe, prva menstruacija pre 12. godine, menopauza posle 55. godine, ali je svakako ishrana jedan od najvažnijih.
Hrana može da odredi da li će doći do raka dojke, koliko brzo će bolest da napreduje i kako će da se širi. Takođe ishranom može da se spreči njegova pojava. Žene u Aziji, koje imaju drugačiju ishranu od Evropljanki i Amerikanki, izuzetno retko oboljevaju od raka dojke. Kada se presele i promene ishranu oboljevaju podljednako često od ove smrtonosne bolesti.
Rak dojke je, kao i rak materice i jajnika, hormon - zavistan. Višak hormona estrogena može podstaknuti rast tumora. Neki lekovi, kao Tamoksifen, se koriste u lečenju raka dojke, jer deluju antiestrogeno. Postoji hrana koja deluje isto, čak i jače od Tamoksifena. Kupus i njegovi rođaci sadrže indole koji utiču na deaktiviranje estrogena. Antikanceroznih indola osim u kupusu ima dosta i u karfiolu, brokolima, prokelju, kelju, slačici i repi. Dugo kuvanje smanjuje antikancerogeno dejstvo indola, pa ove namirnice trebo jesti sveže ili kratko kuvane.
Soja je pravo čudo prirode u pogledu njenog antikanceroznog dejstva. Ona sadrži dosta biljnih estrogena, koji deluju slično leku Tamoksifenu, blokirajući dejstvo estrogena iz cirkulacije, koji podstiče maligne procese u dojci. Jedan način na koji sastijci soje deluju na kancer je da se u ćelijama vezuju za receptorska mesta za estrogen, sprečavajući tako vezivanje opasnog tipa estrogena koji izaziva kancer. Međutim, izgleda da soja blokira rast tumorskih ćelija i drugim mehanizmima, koji nisu vezani za estrogen. Istraživanja su pokazala da supstance iz soje iz nama nepoznatih razloga mogu da zaustave rast malignih ćelija, čak i kada nema estrogenskih receptora koje bi blokirali. Sojini fitoestrogeni osim što sprečavaju pojavu raka dojke, korisni su u prevenciji osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Zaštitno dejstvo pokazuju sojino zrno, izdvojen sojin protein, sojino mleko, tofu, miso i tempeh, ali ne i sijin sos i sojino ulje.
Riblje ulje usporava napredovanje već nastalog raka dojke i sprečava pojavu metastaza. Dr Džordž Blekbern, hirurg sa Harvarda smatra da riblje ulje jača odbrambene snage organizma, koje zatim uništavaju ćelije raka i sprečavaju ih da na udaljenim mestima izgrade novi metastatski tumor.
Postoji nešto magično u pšeničnim mekinjama, što smanjuje nivo estrogena u krvi. Takvo dejstvo nemaju meknje raži, kukuruza i drugih žitarica. Pretpostavlja se da to dejstvo dolazi od sadržaja nerastvorljivih dijetnih vlakana pšeničnih mekinja.
Istraživač dr Lenar Koen iz Amerike ističe da pasulj ima važno mesto u sprečavanju raka dojke. On ističe da žene sa Kariba i iz Meksika jedu znatno više pasulja od Amerikanki i znatno ređe oboljevaju od ovog raka. Pasulj je bogat fitoestrogenima, koji pomažu blokiranje onog estrogena koji izaziva rak.
Posoje podaci da starije žene koje unose malo vitamina D češće oboljevaju od raka dojke. Dr Garland je pronašao da vitamin D suzbija rak dojke kd žena posle menopauze, a da nema uticaja kod mlađih žena. Vitamin C kod žena svih starosti smanjuje rizik za oboljevanje ne samo od raka dojke, već i druhih oblika raka. Istraživači smatraju da uzimanje voća i povrća koji bi obezbedili unos vitamina C u dnevnoj dozi od 380 mg dnevno može da smanji rizik oboljevanja od raka dojke za 16%. Ta količina vitamina C je 6 puta veća od poterbne dnevne količine, međutim taj višak ne smeta organizmu.{mospagebreak}
Hrana i piće koji deluju štetno
Nije poznat mehanizam delovanja alkohola na nastanak raka, ali postoje studije koje pokazuju da njegova konzumacija povećava rizik oboljevanja od ove opake bolesti. Takođe nije poznata kritična količina alkohola koja dovodi do pojave bolesti. Jedno piće dnevno ne predstavlja rizik, nego je čak i korisno za organizam. Žene koje imaju rak dojke ne bi smele da piju mnogo, jer postoje podaci da alkohol može da dovede do šitenja tumora. Dovoljna je jedna intoksikacija alkoholom da dođe do pojave metastaza, jar on koči odbrambeni sistem organizma, tako da on nije u stanju da uništi ćelije raka u krvotoku.
Unošenje previše masti utiče na širenje tumora, njegovo ponovno javljanje i smanjuje šanse za preživljavanje obolelih. To se odnosi na zasićene životinjske masti i omega – 6 biljne masti, kojih ima u kukuruznom i suncokretovom ulju. Nasuprot tome, omega – 3 riblje ulje i maslinovo ulje sprečavaju rast tumora. Mediteranske žene, koje jedu puno maslinovog ulja imaju ređe rak dojke, kao i Japanke koje jedu dosta ribljeg ulja, a malo životinjskih masti.
Osnovni principi dijete protiv raka dojke
Unošenje namirnica koje sprečavaju nastanak raka dojke: masna riba, soja i mahunarke.
Unošenje hrane koja koči prokancersku aktivnost estrogena: soja, kupus, karfiol, kelj, prokelj, brokoli, slačica, repa i pšenične mekinje.
Konzumiranje raznovrsnog zelenog povrća, koje izgleda da sprečava rak dojke.
Ograničenje unosa alkoholnih pića na jednu čašicu dnevno.
Unos omega – 3 masnih kiselina iz masne ribe i omega – 9 mononezasićenih masnih kiselina iz maslinovog ulja. Ograničenje unosa životinjskih masti (crveno meso i punomasni mlečni proizvodi), biljnih ulja koja sadrže omega – 6 masne kiseline (kukuruzno, suncokretovo i šafranikino) i margarina napravljenih od tih ulja.
Dnevni unos voća oko 250 g, povrća 270 g, 100 g proizvoda od soje (uglavnom tofu), 100 g ribe i veoma malo mesa i mleka
marasrna- Urednici
- Datum rođenja : 01.06.1975
Datum upisa : 15.03.2012
Godina : 49
Lokacija : Iceland
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu