Letnji prolivi kod beba i male dece

Leto je sezona crevnih infekcija. Visoke temperature pogoduju razmnožavanju bakterija, virusa i crevnih parazita, koji naročito ugrožavaju bebe i malu decu zbog njihovog još nerazvijenog imunog sistema.

Rizik od pojave crevnih infekcija je veći na putovanju i godišnjem odmoru, jer se teže mogu ostvariti higijenski uslovi. Posebno su ugrozena odojčad koja ne sisaju, jer je mleko lako kvarljiva namirnica. Majčino mleko je sterilno i sadrži zaštitne materije. Adaptirane mlečne formule i kravlje mleko mogu biti kontaminirani izazivačima crevnih infekcija, naročito ako se ne koriste odmah posle spravljanja.
Najčešći uzroci letnjih proliva

Letnji prolivi mogu da budu posledica infekcije (kada mikroorganizmi napadaju sluzokožu organa za varenje i izazivaju zapaljensku reakciju) i intoksikacije (trovanja) usled zagađenja hrane bakterijskim toksinima, pri čemu nije neophodno prisustvo mikroorganizama u digestivnom traktu.

Proliv najčešće izazivaju bakterije i virusi, gljivice i protozoe retko. Iz stolice obolelih se obično izoluju salmonele, šigele i pojedini patogeni sojevi ešerihije koli. Glavni uzrok pojave letnjih proliva su prljave ruke, preko kojih mikroorganizmi dospevaju u hranu (takozvane fekalno-oralne infekcije). Toksini u organizam dospevaju konzumiranjem neispravne hrane i vode.

Da li je proliv uvek ozbiljan?

Kod beba pojava proliva nije neobična. Mogu je izazvati čak i mirobi koji inače nisu patogeni, nova hrana ili prekomerna količina soka. To može biti samo nekoliko dodatnih stolica, koje su mekše nego obično, malo drugačijeg izgleda i mirisa. Najvažnija karakteristika te blaže dijareje je da se beba normalno ponaša i mokri uobičajeno. Tada nije potrebna neka posebna terapije. Bebi i malom detetu se daje da jede normalno, samo im se daje malo više čaja ili vode. Ako je uvedena nova hrana, ona se ukine na neko vreme.

Kada ste na putovanju, svaki proliv trebate shvatiti kao potencijalno ozbiljan. Ozbiljan proliv obično počinje ubrzo kakon unosa sumnjivog mleka ili hrane. Dete gubi apetit i zali se na muku ili pokazuje na stomačic. Beba odbija hranu, plače verovatno zbog bolova u stomaku. Neretko se javlja povraćanje i/ili povišena temperaturam, nakon kojih, po pravilu, usledi proliv (dijareja). On može da se javi i kao jedini simptom bolesti. Stolica je mekša, od kašaste do sasvim vodene, smrdljiva, često zelenkasta i može da sadrži nesvarene ostatke hrane, sluz i krv. Najvažniji je broj stolica. Povraćanje i proliv su potencijalno opasni za malo dete, pogotovu odojče, zato što za kratko vreme gube veću količinu tečnosti (dehidracija).

Povraćanje je veliki problem

Povraćanje usled trovanja hranom je veliki problem za bebe i malu decu, jer otežava nadoknadu tečnosti. Nastaje nakon nekoliko sati od konzumiranja neispravne hrane, koja sadrži toksine. Nema povišene temperature, a može da se (mada ne mora) završi prolivom.

Posle obilnog povraćanja, želudac treba odmoriti pola sata do sat. Zatim davati tečnost, često, po malo, na svakih pet minuta po kašičicu. Kasnije može češće. Ako date veću količinu od jednom možete izazvati refleks povraćanja. Ako je povraćanje uporno dete hitno vodite pedijatru. Nekada je potrebna intravenska nadoknada tečnosti, koje se ne treba plašiti, jer ona preporodi dete, dajući obolelom želucu dovoljno vremena da se oporavi.

Znaci dehidracije

Do dehidracije dolazi kada beba ili malo dete ne mogu da unesu onoliko tečnosti koliko izgube povraćanjem i prolivom. Kod blage dehidracije bebi su suva usta, ima manje suza, malo zeđe mokri, ali je nemirna. Kod umerene dehidracije bebi su usta jako suva, ima malo suza ili ih uopšte nema, koža je suva, količina mokraće je upadljivo manja. Ako se ne ostvari dobra nadoknada tečnosti doći će do izražene dehidracije, kada nema dovoljno tečnosti u cirkulaciji da održi normalan krvni pritisak, tako da postoji opasnost da se razvije šok.

Kod izražene dehidracije beba koja je dosta plakala, postaje pospana, ne budi se. Malo dete koje se žalilo na stomak, neuobicajeno dugo spava. Koža i vidljive sluznice su jako suve, oči upale, nos ušiljen, jezik obložen (jako beo), fontanela je uvučena (mekani deo glave na temenu) ispod nivoa lobanje i dolazi do potpunog prekida mokrenja. Ovo stanje ne sme da se previdi.

Prestanak mokrenja je najvažniji znak. Zdrava beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Kod dehidrirane bebe one ostaju suve, što se lakše uoči kod običnih platnenih pelena, pa ih treba koristiti kod proliva.

Osim dehidracije ozbiljna dijareja može dovesti do pojave elektrolitnih poremećaja i poremećaja acidobazne ravnoteže, kada se mora sprovesti bolničko lečenje.

Lečenje proliva

Kod lečenja proliva je najvažnija nadoknada tečnosti, zatim pravilna ishrana i korišćenje probiotika. Ako se beba ne budi sama, a slabo mokri, treba je buditi i pojiti kašičicom. U početku se tečnost daje po jednu kašičicu na pet minuta, zatim na svaka dva-tri minuta, po nekoliko kašičica.

Preko učestalih stolica i povraćanjem dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate). Što je dete manje, ovaj gubitak je veći. Kod lako i umereno dehidriranog deteta nadoknada elektrolita se može ostvariti kod kuće korišćenjem posebnih rastvora za tu namenu. Kod nas se obično koristi Orosal za bebe do šest meseci i Orosal 65 za starije bebe i malu decu. Rastvor možete sami da napravite tako što prokuvate litar vode sa pola kašičice soli i šest kašičica šećera. Možete koristiti i fiziološki rastvor. Pripremljen rastvor može da se čuva u poklopljenom sudu 24 časa, posle čega mora da se baci.

Kod lake dehidracije daje se 50ml/kg tečnosti deteta tokom 6 sati. Kod srednje teške dehidracije detetu dati 100ml/kg težine tečnosti (Orosal, voda, čaj) i 50ml/kg majčinog mleka tokom 2 sata.

Kod izražene dehidracije (beba gubi više od 10% težine) neophodno je intravensko davanje tečnosti, što se sprovodi u bolničkim uslovima.

Ranije se bebama i maloj deci čim dobiju proliv ukidala čvrsta hrana i formula. Pokazalo se da proliv brže prolazi ako se to ne čini. Kada dete živne i promokri dalji unos tečnosti treba nastaviti mlekom koje beba inače pije. Kod odojčad na veštačkoj ishrani nastaviti sa korišćenjem dotadašnje mlečne formule. Samo kod težih proliva se deci na veštačkoj ishrani mogu dati specijalne dijetalne formule (po preporuci pedijatra). Odojčad na prirodnoj ishrani nastavljaju da sisaju, pri čemu su podoji češći. Kravlje mleko treba izbegavati do uzrasta od godinu dana. Ostale namirnice zavise od uzrasta deteta i njegovih navika. Odojčetu koje već uzima nemlečnu hranu, pored mleka treba ponuditi pirinač, bareni krompir, šargarepu, zelen, kompot od jabuke, bananu i bareno posno meso. Treba izbegavati hranu koja sadrži veću količinu šećera, pošto može da pogorša proliv.

Izvor: www.porodicnilekar.net