Povišena telesna temperatura kod dece

Šta je povišena telesna temperatura?

Kod zdravog deteta telesna temperatura ne mora da bude uvek 37°C. Ona pomalo varira iznad i ispod te vrednosti. Obično je najniža rano ujutru, a najviša kasno posle podne. Ova promena u zavisnosti od doba dana je veoma mala. Mnogo veće promene su kod mirovanja i aktivnosti. Zdravo malo dete koje je skakalo može da ima temperaturu i do 37.7 stepeni. Zato treba meriti temperaturu nakon sto je dete mirovalo sat do sat i po. Aktivnost mnogo više utiče na temperaturu male dece nego starije. Temperatura niža od normalne (36.1) ponekad se javlja na kraju bolesti. Kod zdravih beba i male dece može se javiti u ranim jutarnjim časovima. To nije razlog za zabrinutost sve dok se dete oseća dobro.

Zašto temperatura raste?

Povišena temperatura prestavlja vid odbrane organizma od infkcije i drugih bolesti. Neki mkroorganizmi se uništavaju na višoj temperaturi tako da je to možda jedan od zaloga što ona kod infekcija raste. Centar za termoregulaciju u mozgu (u hipotalamusu) je, slično termostatu električnih aparata, podešen na normalnu vrednost od oko 37 stepeni. Kada smo bolesni on se pomeri ka višim vrednostima, npr. 39 stepeni. Dok se ne dostigne ta temperatura nama je hladno, osećamo jezu i ako gorimo. Lekovi hemijskim putem deluju na centar za termoregulaciju i pomeraju ga ka nižim vrednostma.

Merenje temperature

Običan živin toplomer za rektalno (u guzu) i aksilrno merenje (ispod pazuha) se razlikuju po tome sto rektalni nije oštar, ima kuglcu na vrhu da ne bi povredili bebu. On moze meriti i temperaturu u ustima i izpod pazuha. Svi živini topomeri imaju istu skalu i isto mere temperaturu. Ako se temperatura meri ispod pazuha toplomer stoji 4 minuta, mada i sa tri pokazuje prilicno tacnu vrednost. Pri merenju detetu pazuh treba da bude suv, a toplomer ne treba da dodiruje odeću.

Manjem detetu i bebi je najbolje meriti temperaturu pod pazuhom (aksilarna temperatura). Vi morate da im držeći ih na krilu pridržavate ruku priljubljenu uz telo. U ustima, ispod jezika, temperatura se meri 2 minuta, ali dete treba da bude vece da biste bili sigurni da neće da zagrize toplomer. Rektalno se temperatura meri malim bebama kojima bi bilo teško izmeriti aksilarnu temperaturu. Vrh toplomera namazete kremom, bebu stavite potrbuske na vaša kolena i gurnete u guzu toplomer, lagano tako da sam sklizne. Zatim ga ne držite (da je ne bi povredili bebu) vec ga samo blago pridržavate između kažiprsta i srednjeg prsta. Manje je zgodno ako beba leži na krevetu. Tada je okrenete na stranu i savijete joj noge. Na merite je kada beba leži na leđima, jer vas može šutnuti u ruku sa toplomerom, a i rektum nije jako dostupan. Merena u guzu temperatura se očitava nakon jednog minuta. Dete sa godinu dana i starije je svesno svog tela, dostojanstva i sigurnosti i neće mu se dopasti da mu gurate toplomer u guzu, pa mu zato treba meriti pod pazuhom.

Toplomeri sa elektronskim digitalnim merenjemtem su podjednako efikasni kao živini. Mere temperaturu bubne opne (timpanalna temperatura) i za to im treba jako kratko vreme. Za merenje je potrebno izvesno iskustvo, jer toplomer treba postaviti na pravo mesti, inace neće izmeriti tačno. Temperatura može da se izmeri trakom koja se prislanja na celo, a očitavanje se vrši zahvaljujući skali boja. merenje je jednostavno, ali nije naročito precizno.

Kod merenja živinim toplomerom mogu se dobiti različitre vrednosti u zavisnosti od toga gde ste merili temperaturu. Najniža je u ustima, najvša u rektumu i ta razlika iznosu oko pola stepena. Aksilarna temperatura se nalazi između ove dve. lekaru kažite kolika je temperatura izmerena i gde ste merili. Nemojte ako ste merili rektalno da preračunavate koliko bi to bilo aksilarno.

Obaranje teperature

Roditelji obično misle da je visoka tempertura sama po sebi bolest i nastoje da je odmah snize. Međutim, ona predstavlja znak da se organizam bori i da imunitet radi. Povišena temperatura je jedan od mehanizama koji pomaže da se organizam izbori sa infekcijom. Može poslužiti i da se prati tok bolesti i efikasnost terapije. Karakteristike povišene temperature mogu biti važne za postavljanje dijagnoze.

Temperatura do 38,3 ne mora da se obara. Ona može dovesti do uništenja nekih mikroorganizama izazivača upale. Višu od 38,3 obarati ako iscrpljuje dete ili ga ometa da normalno spava. Visina temperature ne ukazuje na težinu bolesti. Deca uzrasta od godinu dana do pet godina mogu imati temperaturu 40 stepeni i više, a da je u pitanju neka blaža bolest, nazeb ili upala grla, isto kao i kod neke teze bolesti. S druge strane ima težih bolesti koje ne idu s temperaturom većom od 38.3. Zato kad god vam dete deluje bolesno vodite ga lekaru, bez obzira kolika je temperatura.

Ako je temperatura visoka, 40°C i više i dete se oseća loše, dajte mu lek protiv temperature još pre odlaska lekaru, pogotovu ako ne može biti pregledano za sat ili više. U ostalim slučajevima ne skidajte temperaturu pre odlaska lekaru.

Lekovi za sniženje temperature, (antipiretici kao npr. paracetamol, ibuprofen) deluju na centar za termoregulaciju. Smižavaju vrednost na koju je podešen. Nakon uzimanja leka potrebno je samo da se telo rashladi do te vrednosti. Možete detetu olakšati ako mu vlažnom mlakom krpom, natopljenom običnom vodom, istrljate telo. Podjednako je efikasno kao poznata komova rakija ili mešavina alohola i vode. Ispravanjem tečnosti, hladi se telo i temperatura pada. Ako dete nije popilo lek, ovo je privremeno olakšanje, ne deluje na termoregulacioni centar i temperatura ubrzo ponovo raste. Tuširanje deteta mlakom vodom (nikako hladnom) može malo sniziti temperaturu. Dete tuširajte u dobro zagrejanom kupatilu, a zatim mu obucite suvu odeću.

Ako dete ima jako visoku temperaturu i zarumeni se u licu, na sobnoj temperaturi ga treba lagano pokriti. Tako će mu biti prijatnije, a može mu i malo pasti temperatura. Roditelji ponekad ovo ne čine plašeći se da će dete dodatno da nazebe.

Febrilne konvulzije

Neki roditelji se plaše da dugotrajno povišena temperatura može dovesti do febrilnih konvulzija. To nije tačno. Nagla promena temperature kod male dece može dovesti do toga. Ako se konvulzije ne jave prvog dana, mala je verovatnića da će se javiti narednih dana. Temperatura se snižava da bi detetu bilo lakše, a ne da bi se sprečile konvulzije. Efikasna previntiva bi bila ako bi se detetu dao lek protiv temperature na samom pocetku infektivne bolesti, još pre njenog skoka. Medjutim, roditelji obično ne znaju da će se dete razboleti sve dok temperatura ne skoči. Detetu koje je već imalo febrilne konvulzije roditelji treba da daju mikroklizmu Dijazepama čim se pojavi temperatura.

Izvor: www.porodicnilekar.net