Kada se obratiti logopedu?

Svakog dana je sve više dece sa raznim odstupanjima u govoru i jeziku. Kad roditelji to primete, najčešće ne znaju kome da se obrate i ne znaju kad je pravo vreme da se potraži pomoć. Tada roditelji, u većini slučajeva, čuju „dobronamerne savete” rodbine koja navodi kao primer znane i neznane rođake koji su takođe imali probleme u ranom detinjstvu ali su ih kasnije spontano prevazišli. Ti „saveti” najčešće uljuljkaju roditelje, tako da do prvog kontakta sa logopedom dolazi veoma kasno (tek pred polazak u školu u vidu obaveznog testiranja). Nažalost, izgubljeno je dragoceno vreme.


Ono što mnogi ne znaju jeste čime se sve bavi logoped i koje je njegovo polje delovanja. Logoped je stručnjak koji se bavi problemima govora, jezika i glasa. Znači, ne bavi se samo korekcijom izgovora određenih glasova (što je uvreženo mišljenje), već se bavi i stimulacijom i korekcijom celokupnog govorno-jezičkog razvoja, čitanja, pisanja, problemima u učenju, kao i problemima glasa.

Svako dete je jedinstveno i ima svoj individualni tempo rasta i razvoja. Navedena tabela predstavlja norme koje većina dece treba da ispuni na određenom uzrastu. Svakako, ako Vaše dete nije savladalo jednu od navedenih normi za njegov uzrast to ne znači automatski da ono ima govorno-jezički poremećaj.
Očekivano ponašanje deteta:
do 3. meseca

- trgne se kad čuje jak zvuk
- prestaje da plače kad mu se obratite
- menja način sisanja u zavisnosti od zvuka koji čuje
- oglašava se kad je zadovoljno
- plače različito u zavisnosti od svojih potreba
- osmehuje se kad Vas vidi

do 6. meseca

- okreće oči u pravcu zvuka
- primećuje promene u Vašem glasu i reaguje na njih
- primećuje zvučne igračke
- obraća pažnju na muziku
- oglašava se ponavljanjem određenih slogova (ma, ma, ma)
- smeje se
- vokalizuje oduševljenje i negodovanje

do 12. meseca

- uživa u igrama skrivanja
- okreće se i gleda u pravcu zvuka
- sluša kad mu se obraćate
- prepoznaje reči za predmete u svakodnevnoj upotrebi (sok, knjiga, šolja...)
- odgovara na jednostavne zahteve („daj loptu”, „dođi ovde”)
- brbljanje postaje intenzivnije, duže traje
- oglašava se da bi privuklo pažnju
- koristi gest da bi saopštilo šta želi (npr. podiže ruke da bi ga Vi uzeli)
- imitira različite zvuke (onomatopeja)
- oko prvog rođendana pojavljuje se prva reč, tj. reč sa značenjem

1 – 2. godine

- pokazuje određene delove tela na zehtev
- pokazuje i imenuje slike u knjizi
- odgovara na jednostavne naloge („gde je meda?”)
- sluša kratke priče i pesme
- svakodnevno bogati svoj rečnik
- postavlja jednostavna pitanja (gde je ...?, šta je...?)
- spaja dve reči i formira prostu rečenicu („daj sok”, „beba pava”)

2 – 3. godine

- razume razliku u značenju (veliko – malo, idi – stani)
- odgovara na dva naloga data istovremeno („uzmi loptu i stavi je u kutiju”)
- sluša i uživa dok mu pričate duže priče
- zna da imenuje skoro sve stvari iz okruženja
- ima rečenicu od 2-3 reči
- svakodnevno bogati rečnik i proširuje rečenicu
- govor deteta je razumljiv porodici

3 – 4. godine

- odgovara na pitanja ko?, šta?, gde?, zašto?
- opisuje šta se desilo u vrtiću, parku, prodavnici...
- koristi rečenicu od 4 reči
- u govoru ne ponavlja slogove ni reči
- sa 3 godine treba korektno da izgovara glasove s, z i c, a sa 4 godine š, ž, č i l
- govor deteta je razumljiv i široj socijalnoj sredini

4 – 5. godine

- zainteresovan je za kraće priče i daje odgovore na jednostavna pitanja u vezi pročitane priče
- razume reči koje se odnose na vreme (juče, danas, sutra) i razume odnose (prvi, poslednji, sledeći)
- razume većinu onoga što čuje u kući ili vrtiću
- rečenica postaje sadržajnija (npr. Najveća crvena jabuka je moja)
- priča priče i drži se teme
- bez problema komunicira sa drugom decom i odraslima
- rimuje reči
- sa 5 godina pravilno izgovara sve glasove srpskog jezika
- govor je gramatički uredan (ne greši u rodu, broju, ni padežu, kao ni u vremenu radnje)

Odstupanja od navedene liste svakako postoje. Ali, ako primetite da Vaše dete ne ispunjava više normi navedenih za njegov uzrast obavezno potražite pomoć stručnjaka – logopeda. U suprotnom, veća je verovatnoća za kasnije veće i ozbiljnije probleme u govoru, jeziku i komunikaciji uopšte, probleme u ponašanju, učenju, čitanju, pisanju i socijalnim interakcijama.

Uh, ovaj tekst je verujem od koristi mamama sa malom decom. Moj mališa se normalno razvijao do gone i po dana a onda je govor stao. Nismo odmah reagovali upravo zbog onog " Progovoriće, ne brinite, dete tog i tog nije progovorilo do treće godine i tako..." Sad ima tri godine i fond od 10-tak reči, ne sklapa ni najednostavnije rečenice, govori neki nerazumljivim jezikom. Krenuo je kod logopeda, ali trebali smo ranije da krenemo!