Ima leka za proširene vene

Ovo oboljenje najčešće se javlja kod žena koje su gojazne, rađale su više puta, koriste oralna kontraceptivna sredstva, imaju tu bolest u porodici ili su nedovoljno fizički aktivne. Operativna metoda lečenja daje odlične rezultate, ali je preventive najbolji način borbe sa proširenim venama.


Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 30 odsto populacije pati zbog različitih problema sa venama.Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv iz kapilara ka srcu (u obrnutom smeru u odnosu na arterije). Venski sistem kod čoveka se sastoji iz površnih i dubokih vena, koje su spojene sistemom spojnih vena. Kada se govori o proširenim venama misli se upravo na površne vene koje se nalaze ispod same kože.

Proširene (varikozne) vene, sa udruženim simptomima i komplikacijama, čine najčešće oboljenje krvnih sudova nogu. Mada se proširene vene mogu pojaviti bilo gde u venskom sistemu čoveka, najčešće su u donjim ekstremitetima. Varikoziteti mogu biti različite veličine − od malih mrežastih promena do velikih izbočenih vena koje mogu biti u jednoj ograničenoj zoni ili zahvataju čitav venski sistem.

Proširene vene su oboljenje koje je izazvano nedovoljno poznatim faktorima. Češće je kod žena (i to kod višerotki, gojaznih, kod onih u čijoj porodici je već bilo ovakvog oboljenja, kod onih koje koriste oralna kontraceptivna sredstva, kao i u slučaju nedovoljne fizičke aktivnosti). Ovo oboljenje je znatno češće u razvijenim zemljama što se dovodi u vezu sa unošenjem hrane sa malo ostataka.

Suštinski gledano venska oboljenja su najverovatnije posledica nedovoljno usavršenih evolucionih procesa uspravljanja čoveka na dve noge.


Većina bolesnika sa venskim oboljenjima ne shvata ozbiljnost svog stanja. Značajna učestalost venskih oboljenja (70 odsto svih oboljenja krvnih sudova kod čoveka čine upravo bolesti vena), nepravilno lečenje i loši rezultati doprinose značajnoj pojavi invaliditeta, čestih odsustvovanja sa posla i nemogućnosti obavljanja pojedinih profesija, posebno onih koje zahtevaju dugotrajno stajanje.

U osnovi svih venskih oboljenja nalazi se oštećenje njihovih zalistaka (valvula) ili poremećaj protoka zbog ugruška − venska tromboza.


Praktične mere samopomoći za prevenciju i lečenje venskih oboljenja:
− Izbegavanja dugog stajanja
− Podizanje podnožja kreveta za oko 15 cm
− Dovoljna fizička aktivnost (plivanje, brza šetnja)
− Elastični zavoji ili elastične čarape za one sa proširenim venama
− Smanjenje telesne težine
− Izbegavanje izlaganja nogu uslovima povišene temperature (sunčanje, sauna, kupanje u vrućoj vodi)
− Hidromasaža nogu (tuširanje naizmenično hladnom i toplom vodom, od stopala prema preponama)

Klinička slika proširenih vena podrazumeva proširene i izvijugane vene na nogama, obično obostrano. Pri tome, subjektivni simptomi u smislu bolova, zamora, težine u listovima ili otoka mogu ali i ne moraju postojati.

Karakteristično je da simptomi prestaju kada se noga podigne iznad nivoa kuka. Može postojati tamna prebojenost kože stopala i potkolenice.

Dijagnoza se postavlja jednostavno. Anamneza, inspekcija (posmatranje), palpacija (pregled pipanjem), funkcionalni testovi koji ne zahtevaju posebnu opremu nego znanje i iskustvo lekara, a i ultrazvučna ispitivanja (dopler i dupleks sken).

U lečenju proširenih vena koriste se operativne i neoperativne metode. Uopšte uzev, hirurško odstranjenje obolelih vena je definitivno lečenje zato što su rezultati odlični, s tim da pre započetog lečenja hirurg mora da ispita funkcionalni status dubokih vena i zalistaka vena spojnica.

U tom cilju se radi ultrazvučni dupleks sken venskog sistema nogu, koji je u rukama obučenog i iskusnog sonografiste odlična alatka kojom se potpuno bezbolno isključuje tromboza dubokih vena.


Idealni pacijent za operativno lečenje je onaj sa oboljenjem samo površnih vena (zdrave duboke i vene spojnice). Pogodan je i pacijent sa zdravim dubokim venama a oštećenim spojnicama.

Neoperativno lečenje tako]e ima svoje mesto. Rezervisano je za pacijente kod kojih postoje minimalni varikoziteti, zatim za one kod kojih postoje kontraindikacije za operaciju ili kod onih kod kojih postoji istovremeno oboljenje i površnih i dubokih vena.

Neoperativno lečenje podrazumeva elastične bandaže, korišćenje specijalnih elastičnih čarapa (i to ne bilo kakvih nego tačno propisanih od nadležnog hirurga − određen stepen pritiska i tačne mere obima i dužine nogu), povremeno podizanje nogu iznad nivoa kuka, vežbe za mišiće nogu, izbegavanje stajanja.

Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti problemu bolesti vena u trudnoći.
Pacijenti sa problemom proširenih vena treba na vreme da se jave lekaru, s obzirom na to da je preventivna medicina najefikasniji i najjevtiniji način lečenja.



Autor teksta je dr Borisav Mandić, specijalista opšte hirurgije