Verujete li u Boga?

Vjerujem u Boga i idem u crkvu kad mogu, tj. kad mi je muz kod kuce pa mi moze cuvati malog. Malog ne volim voditi jer on naravno nema mira, ako mu nesto ne bih dala ili nesto poceo bi vristat, mozete samo zamislit to! Moj muz ne ide u crkvu i to me bas zivcira, voljela bih da ode sa mnom, ne mora uvijek, ali bar nekad...
Uvijek prije spavanja se pomolim.

Pa verujem,ali ne bas mnogo

Verujem,u crkvu ne idem svake nedelje,kad god mozemo muz i ja odemo,ali bih volela da idemo vise.Svako vece pred spavanje se pomolim Bogu

Paa, nekako vise verujem sebi.

Verujem u Boga!

verujem i volim da idem u crkvu kada nema ljudi.mada posle nekih losih stvari pitam se da li ga ima ali opet verujem.

verujem i sve manje se pitam zasto mi se neke stvari desavaju.
Necu da gubim veru, tesko sam je stekla.

Ja sam pre dve godine bas negde u ovo vreme krenula da idem u crkvu. Pocela tek da ucim o nasoj veri malo dublje jer kao mala nisam imala od koga da naucim bilo sta o tome, i predivno se osecala. Odrzavala tu veru neko vreme i onda pocne jedna po jedna losa stvar da mi se desava... sad nemam volju da odem do crkve, mrzi me, plasim se ovih mojih panicnih napada... verujem da nisam ni zasluzila bolje, i svesna sam svojih gresaka ali se ne trudim da promenim bilo sta, tj. ja bih htela ali se jednostavno ne trudim... a imam zelju da se pricestim dok se ne porodim i da sa rodjenjem deteta vratim i onu nadu, veru i ljubav u Boga od pre dve godine... Hocu da imam porodicu koja ide u crkvu redovno, kojoj to znaci vise nego bilo sta na svetu. Valjda me malo koci i to sto mm ne ide u crkvu, isli smo za slavu sa svekrom ali samo tad i to je to...
A lepo se osecam kada sam u crkvi, pogotovo kad je prazna... liju suze uvek a ja se lepo osecam...
Sve mi je zbrkano pa valjda zato tako i pisem...

Crnokosa ::Ja sam pre dve godine bas negde u ovo vreme krenula da idem u crkvu. Pocela tek da ucim o nasoj veri malo dublje jer kao mala nisam imala od koga da naucim bilo sta o tome, i predivno se osecala. Odrzavala tu veru neko vreme i onda pocne jedna po jedna losa stvar da mi se desava... sad nemam volju da odem do crkve, mrzi me, plasim se ovih mojih panicnih napada... verujem da nisam ni zasluzila bolje, i svesna sam svojih gresaka ali se ne trudim da promenim bilo sta, tj. ja bih htela ali se jednostavno ne trudim... a imam zelju da se pricestim dok se ne porodim i da sa rodjenjem deteta vratim i onu nadu, veru i ljubav u Boga od pre dve godine... Hocu da imam porodicu koja ide u crkvu redovno, kojoj to znaci vise nego bilo sta na svetu. Valjda me malo koci i to sto mm ne ide u crkvu, isli smo za slavu sa svekrom ali samo tad i to je to...
A lepo se osecam kada sam u crkvi, pogotovo kad je prazna... liju suze uvek a ja se lepo osecam...
Sve mi je zbrkano pa valjda zato tako i pisem...

ne razumem ovaj deo:"nisam zasluzila bolje",iskreno............zacudila sam se ovom tvojom izjavom


moj muz isto nikada nije isao niti ide u crkvu a ja sam isla od malena i u crkvi pronalazim svoj mir(kada je crkva prazna)

Verujem.
U crkvu idem mozda par puta godisnje.
Svako vece se pomolim Bogu.